Донација 6 ловаца МиГ-29 из Русије који би, заједно са 4 авиона из састава РВ и ПВО, требали бити модернизовани, самим тим и ремонтовани, могла би решити проблем српске ловачке авијације до 2030. године.
Иако још увек немамо детаље уговора (за који не знамо ни да ли је потписан), на основу онога што су српски званичници износили претходне недеље, пре, за време и после посете Москви, може се наслутити када би Србија могла имати спремне авионе и каква би била њихова модернизација.
У јавности је много недоумица изазвала информација да ће посао око ових ловаца са Русијом вредети 185 милиона евра, многи мисле да је то претерано веика цифра, неки се питају какав је то поклон који тако скупо плаћамо а има и оних који мисле да је за тај или мало више новца проблем могао да се реши на бољи начин.
Оно што би за сада требало бити сигурно то је да су авиони донирани, да су то оперативни ваздухоплови који су до средине прошле недеље летели у саставу ваздухопловних снага Русије и да би овакви какви су могли без ремонта да лете још неколико година. Још увек не знамо која је опција изабрана када је у питању њихова модернизација тј. да ли ће се она радити у Србији или у ремонтном заводу у Русији.
На основу информације да ће све то коштати 185 милиона евра могло би се речи да је дефинисано шта би се радило на авионима, као и то шта ће и колико бити купљено што се тиче земаљске опреме, резервних делова и наоружања. Чак је премијер Вучић рекао да су већ изабране 32 ракете не прецизирајући о ком типу се ради.
Према садашњем плану свих 10 модернизованих авиона требало би да буде у јединици крајем 2018. Ипак, пошто ће се наведена сума плаћати у ратама, динамика радова на ловцима ће сигурно зависити од редовности уплата.
У овој анализи ћемо осим појашњења неких недоумица које су настале невештим објашњењима званичника, покушати и да одговоримо на питање да ли ће Србија заиста имати најбоље борбене авионе у односу на суседство што нам је већ неколико пута до сада сервирано у класичним медијима, како из министарства одбране тако и од самог председника Владе.
Шта би се све могло и морало урадити за 185 милиона евра?
Србији поред авиона треба и земаљска опрема које данас једва да има довољно за опслуживање 4 постојећа авиона, потребно је затим уложити новац у инфраструктуру како би се ти додатни авиони негде сместили а не стајали на отвореном. Да би се обука и тренажа извеле онако како треба пожељно је затим обезбедити и велику количину делова који нису јефтини.
Подсетимо да је у два уговора који су само површно споменути а који су реализовани у 2015. и 2016. Србија на делове за ловце потрошила преко 13 милиона долара. При том су ти делови коришћени на само 3 МиГ-а 29 који су активни. Дакле за 10 авиона требало би да се потроши много више, до неколико десетина милиона у наредних пар година.
Сам ремонт највероватније не кошта мање од 5 милиона евра по летелици а нека мало јача модернизација још толико. Тако би радови на ловцима могли да коштају и од 80 до 100 милиона. Да би српски авиони били што савременији било би пожељно и да се једноседи опреме радарима Н010МЕ “Жук-МЕ“ који може открити циљ величине ловца на даљини од око 120 км, истовремено прати 10 а омогућује истовремено гађање 4 циља у ваздуху.
Ради поређења, Перу је 2008. године склопио уговор са РСK МиГ о модернизацији 8 својих 29-тки (6 једноседа 9-13 и два двоседа 9-51) који су доведени на стандард СМ-П а посао је вредео 106 милиона долара. При том авиони нису добили најмодерније радаре већ старије и слабије Н019М1Е.
Ако би се авиони модернизовали на неки сличан или бољи стандард који би укључивао и ракете ваздух-ваздух РВВ-АЕ (Р-77) као и вођена убојна средства ваздух-земља онда би за наоружање требало издвојити такође више десетина милиона евра.
Поред ракета Р-77 српским авионима би требале и друге ракете ваздух-ваздух а то су наравно Р-27 и Р-73. Само један борбени комплет, и то ракета ваздух-ваздух, за један авион кошта око 3 милиона долара. Споменуто је и вођено наоружање ваздух-земља а нпр. МиГ-29СМ може носити телевизијски самонавођене ракете Х-29ТЕ домета 30 км, противрадарске ракете Х-31П домета 110 км и телевизијски бомбе KАБ-500KР домета 9 км.
Са чиме располажу околне државе?
Поређење борбене компоненте РВ и ПВО Србије са другима у окружењу има смисла само уколико се поредимо са оним суседима који имају борбене авионе. Дакле Македонија, Албанија, Црна Гора и БиХ их немају и вероватно их у скоријој будућности неће ни имати. Не треба само упоређивати квалитет технике већ и како се она одржава, њену исправност и наравно број сати налета пилота.
- МАЂАРСКА
Најмлађе и најсавременије летелице имају Мађари који поседују 14 шведских вишенаменских борбених авиона ЈАС-39Ц и Д Грипен. Још 2001. године је првобитно потписала уговор о изнајмљивању 14 половних вишенаменских борбених авиона ЈАС-39А и Б, али је 2003. то промењено.
У периоду од марта 2006. до јануара 2008. мађарско РВ добија 14 бивших шведских авиона ЈАС-39Ц и Д у варијанти ЈАС-39 ЕБС-ХУ (труп од варијанти Ц и Д а крила од А и Б) од тога 12 једноседа и два двоседа који су ипак означени као ЈАС-39Ц и Д. Изнајмљивање за период од 10 година коштао је 1,09 милијарди евра а за обуку је издвојено још 187 милиона евра. Са авионима је набављено и 14 резервних мотора.
Пуну оперативну способност, ескадрила мађарских авиона достигла је децембра 2008. године. Авиони су изнајмљени на период од 10 година уз офсет аранжман који је износио 110 процената а 2012. године је тај уговор продужен до 2026. По уговору, након периода изнајмљивања Мађарска постаје власник ових авиона. Први уговор подразумевао је нешто мање од 16000 сати налета а други повећање на чак 32000. Kрајем децембра 2013. мађарски пилоти прославили су 10000 сати налета на Грипену што је у то време од прилике било нешто преко 100 сати по авиону годишње.
Имали су до сада два удеса на авионима, један двосед ЈАС-39Д је уништен на вежби ’’Lion Effort-2015’’ 19. маја 2015. приликом излетања са писте у чешкој ваздухопловној бази Часлав. Том приликом оба члана посаде су се катапултирала, авион је претрпео велика оштећења и због тога је отписан.
Замена за овај авион стигла је 1. јула ове године. Други авион оштећен је 10. јуна 2015. када је услед проблема са стајним трапом пилот једноседа слетео на трбух авиона и том приликом се катапултирао а авион је наставио неконтролисано кретање и излетео са писте. Поправка тј. ремонт авиона је трајао релативно дуго и тек 16. децембра ове године је враћен у јединицу.
Од наоружања за Грипене треба рећи да је набављено 40 ракета АИМ-120Ц-5 АМРАМ средњег домета са инерцијално и активним радарским самонавођењем, затим инфрацрвено самонавођене ракете ваздух-ваздух АИМ-9М САЈДВИНДЕР као и 100 ракета ваздух-земља АГМ-65Х и K МЕВЕРИК.
- РУМУНИЈА
Румунија је неколико година лутала пре него што се крајем септембра 2013. није одлучила да набави половне америчке ловце бомбардере Ф-16. Девет авиона је набављено од Португала а три од САД док је свих 12 ремонтовано и модернизовано у португалској фирми OGMA-Indústria Aeronáutica de Portugal. На овим авионима је извршен тзв. МЛУ (Mid-Life Update) и то на стандарду М5.2 па 9 једноседа Ф-16АМ и три двоседа Ф-16БМ по савремености одговара верзијама Ф-16Ц и Д Блок 50.
Уговор је био вредан 186,2 милиона евра од чега је 108 отишло на авионе а 78 милиона је добио Португал за њихову модернизацију, обезбеђивању обуке и логистике. Додатни трошкови износе 442 милиона евра а подразумевају реновирање базе Фетешти, изградњу потребне инфраструктуре и њено прилагођавање новим авионима, набавку наоружања и додатне електронске опреме. За ових 12 авиона Румунија је добила гаранцију да могу да лете 20 годна или 4000-4500 сати налета.
Први контигент од 23 припадника РВ Румуније од чега 9 пилота, послати су на обуку за авион Ф-16 у португалску ваздухопловну базу Монте Реал још 29. септембра 2014. године. Већ 26. новембра исте године два румунска пилота из састава 71. ваздухопловне базе Кампија Турзији имала су прве самосталне летове на овом типу авиона а затим је уследила обука још 67 пилота и припадника ваздухопловно-техничке службе.
Уз авионе је од наоружања набављено 60 ракета ваздух-ваздух АИМ-9М САЈДВИНДЕР уз 4 вежбовне ракете ЦАТМ (Captive Air Training Missile), 30 ракета ваздух-ваздух АИМ-120Ц-5, 5 вежбовних ЦАТМ АИМ-120Ц, 18 ракета ваздух-земља АГМ-65Х и K МЕВЕРИК, 4 вежбовне ЦАТМ АГМ-65, 10 вођених бомби ГБУ-12.
Од додатне опреме наручена су три контејнера AN/ALQ-131 са опремом за противелектронска дејства, 15 авионских и два земаљска терминала за размену података МИДС Линк 16, 13 инерцијалних сателитских навигацијских еГПС/ИНС за авионе, 48 гредастих носача наоружања ЛАУ-129. Пакет обухвата и резервне делове, алате за одржавање као и сву осталу могућу логистику.
Kрајем фебруара ове године одлучено је да се набави још 12 половних Ф-16 а сам процес куповине требао би бити реализован у току 2017. До сада је Румунија затражила захтев за информацијама од савезничких земаља које користе овај тип авиона и које би их могли продати. Информације су тражене од САД и пет европских земаља које у свом инвентару имају Ф-16. Међутим румунски министар одбране је пре десетак дана изјавио да ће се додатни Ф-16 морати набавити од САД јер еворпске чланице НАТО-а које користе Ф-16 немају вишак авиона.
Првих 6 Ф-16 предато је румунском Ратном Ваздухопловству 28. септембра а већ сутрадан је извршен прелет у ваздухопловну базу Фетешти. Средином децембра у Румунију су стигла још 3 авиона а последња три ће бити испоручена крајем 2017. Док се Ф-16 потпуно не интегрише у румунску војску, и док не буде постигнута пуна оперативна способност две ескадриле са 24 Ф-16, Румунија ће и даље користити око 20 борбених авиона МиГ-21 Лансер Б и Ц.
И поред тога што Мађарска има два двоседа Грипена а Румунија три двоседа Ф-16 треба рећи да они имају радаре и скоро нимало не заостају када су у питању борбене могућности једноседа. Са друге стране Србија ће имати 7 једноседа и три двоседа без радара који не могу да се наоружају ракетама ваздух-ваздух средњег домета.
Грипен и Ф-16 имају модерне ракете АИМ-120Ц-5 у односу на коју РВВ-АЕ (са којом би могли бити опремљени српске 29-тке) има мањи максимални домет али се сматра да руска ракета због својих карактеристика има већу вероватноћу поготка и већи ефикасан домет када су у питању циљеви који маневришу. Такође МиГ-29 има боље ракете малог домета – Р-73Е је по својим карактеристикама моћнија од АИМ-9М са којима располажу Румунија и Мађарска.
Оно што је велики недостатак руских авиона је то што за сада не постоји нишанско-навигацијски контејнер, старије верзије не поседују ни контејнер са опремом за противелектронска дејства а ни новије немају контејнере са извиђачком опремом. За разлику од њих западни авиони то углавном имају па тако мађарски Грипени као и румунски Ф-16, па чак и МиГ-ови 21 Лансер-Ц поседују израелски систем Лајтенинг који се осим за откривање циљева на земљи, обележавање циљева за ласерски вођене бомбе, може употребити и за извиђање.
Треба на крају додати и да у својој понуди нових верзија МиГ-а 29 (МиГ-29М и М2, МиГ-29K и KУБ, МиГ-35С) РСK МиГ уз авионе нуди и белоруски контејнер са опремом за противелектронска дејства Талисман који је ушао у употребу и на модернизованим казахстанским Су-27. Овај систем део је и пакета белоруске модернизације МиГ-29БМ (9-11) коме је подвргнут део ловаца МиГ-29 9-13 РВ Белорусије.
Још две државе које у окружењу поседују борбене авионе су Бугарска и Хрватска. Обе земље требале би током 2017. да дефинишу у ком правцу ће се даље кретати развој борбене компоненте ваздухопловних снага.
- БУГАРСКА
Бугарска је 9. децембра послала Захтев за понудама (РФП – Request for proposal) Италији, Португалу, САД и Шведској ради одабира новог борбеног авиона. Време које је дато као рок за слање предлога је март 2017. док би се одлука о победнику донела средином године. Међутим сматра се да ће читав тај процес трајати до 2018.
Очекује се да ће Португал и САД понудити модернизоване Ф-16А и Б које би обезбедиле САД док би се радови на њиховом осавремењивању провели у Португалу. Логистику и наоружање би такође обезбедиле САД и то кроз уобичајне канале стране војне продаје (ФМС-Foreign Military Sales) као и у случају Румуније.
Италија ће сасвим сигурно понудити половне Еурофајтер Тајфун и то из Транше 1 који се налазе у саставу италијанског Ратног Ваздухопловства. За Шведску се сматра да ће понудити такође половне ЈАС-39Ц и Д ‘’Грипен’’ мада се спомињу и нови примерци. План је да се сада набави само 8 авиона а за то је одобрен буџет од 767 милиона евра. У периоду 2022-23. би се набавило још 8 примерака како би се комплетирала ескадрила од 16 вишенаменских борбених авиона.
До пристизања нових авиона Бугарска ће морати да се ослони на флоту руских ловаца МиГ-29 и јуришника Су-25 који ће летети још неколико година. Иако у свом инвентару има 15 МиГ-29А и УБ оперативност је мала и има свега неколико активних авиона. Јуришника Су-25K и УБK има 14 а ове године је примећена нешто већа активност, са 8-9 летно способних авиона.
Дуго одлагане инвестиције у одржавање авиона МиГ-29 резултирале су да тек скоро буду потписана два уговора са посредником који заступа РСK МиГ. Први, вредан 21 милион евра подразумева испоруку 10 мотора РД-33 Серије 2, од чега 4 нова и 6 ремонтованих. Први ремонтовани мотор треба да се испоручи у априлу 2017. Други уговор од 11 милиона евра обухвата испоруку 7 кутија агрегата KСА-2.
- ХРВАТСКА
Због овогодишњих избора, као и владе која је формирана тек пре пар месеци, Хрватска је одлуку о томе шта и како даље са борбеном авијацијом одложила за крај 2017. Претходно је та одлука требала бити донесена крајем ове године. Сматра се да је најозбиљнији кандидат за нови хрватски вишенаменски борбени авион шведски Грипен.
СААБ је протеклих година уложио напоре како би се њихов авион што боље представио и постао озбиљан играч за улазак у састав ХРЗ а у ту сврху је у Хрватској отворена чак и канцеларија ове шведске фирме. Док не стигне нешто боље ХРЗ и ПЗО ће се ослањати на 8 једноседа МиГ-21бис и 4 двоседа МиГ-21УМ који ће бити у употреби још неколико година.
Живојин БАНКОВИЋ, ТангоСикс