Не назире се крај крвавог рата у Сирији. Стручњаци за следећу годину предвиђају сценарио из Алепа на више места – опсада и изгладњивање, пише Дојче веле.
Пут ка миру води преко Москве. Исламска држава ће остати глобална претња.
Сиријски и руски борбени авиони протеклих месеци су готово сравнили са земљом квартове под контролом побуњеника у источном Алепу. Погинули су многи. Лешеви су данима лежали на хладном асфалту зато што су гробља препуна.
И сада? Сада се поново у читавом граду вијоре сиријске заставе.
Не зато што су дипломате након бројних мировних преговора у Женеви 2016. године успеле да пронађу политичко решење за ратом захваћену Сирију. Такође ни зато што је Савет безбедности УН постигао договор о резолуцији или зато што се трајно поштовао договор о прекиду ватре. Не. Сиријски председник Башар ал Асад и његови савезници Русија и Иран приморали су својим ваздушним нападима и опсадном стратегијом различите побуњеничке групе на колена. При том су побуњеници и сопствено становништво једнаком мером били изложени нападима и изгладњавању. „Русија и Иран ту не праве разлике“, каже Гидо Штајнберг, стручњак за Блиски исток и тероризам Фондације за науку и политику у Берлину.
Симбол рата
Алеп је постао симбол за рат у Сирији који траје скоро шест година. Тај град је још од почетка борби био подељен – између режимских Асадових трупа у западном делу и побуњеничких група које чине разни исламистички и терористички борци у источном делу.
На примеру Алепа види се и немоћ Запада, пре свега Сједињених Држава и њихових савезника, који нису консеквентно подржавали побуњеничке групе. „Победа је велики успех сиријског режима и њихових савезника Русије и Ирана“, каже Гинтер Мајер из Центра за истраживање арапског света у Мајнцу. Рат светских и регионалних сила преко марионета тиме међутим није окончан: рат у коме су поред Ирана и Сирије – у борби против Исламске државе – умешане и Турска, Саудијска Арабија и коалиција коју предводе САД.
„Убудуће ће ратно жариште бити премештено према Идлибу“, сматра Мајер. Хиљаде побуњеника из источног Алепа пребацило се тамо, на северозапад земље, где је једно од последњих упоришта побуњеника у Сирији. Режим ће ту област вратити у своје руке истом стратегијом изгладњавања као у Алепу, уверен је Мајер. У томе ће успети само ако и даље буде имао подршку савезника: „Основни проблем сиријског режима је недостатак људства“, оцењује Гидо Штајнберг. „Тај недостатак тренутно се надокнађује уз помоћ Русије, Ирана и других јединица из Ирака, Либана и Авганистана.“
Помоћ из Русије
Kолико је рањива војска сиријског председника Асада показало је изненадно освајање античког града Палмире од стране такозване Исламске државе. У међувремену главну реч тамо поново имају режимске снаге. „Сиријски режим је у стању да снажним ангажманом одржи своје главне области, али више од тога не“, каже Фолкер Швенк, дописник немачког јавног сервиса АРД из Kаира.
Позиција Асада је знатно ојачана од како се Русија у септембру 2015. године ваздушним нападима умешала у рат и Иран послао на хиљаде војника и наоружање. „Руси су спремни да иду далеко. Ове године се показало да су Руси одлучни да одрже Асада на власти. Тако ће остати и следеће године“, каже Штајнберг из Фондације за науку и политику.
Асад додуше контролише тек једну трећину земље, али он контролише центре са око две трећине становништва. Тамо је концентрисана привреда земље, уколико није разрушена, тамо је излаз ка Средоземном мору.Само добри и зли у Сирији?
Исламска држава остаје
„И даље ће бити подручја на којима избијају нови конфликти“, каже новинар Фолкер Швенк. Пример су курдске територије на северу и североистоку Сирије, као и области под контролом Исламске државе. Према подацима британског труста мозгова ИХС, територија самопроглашеног калифата се са 90.800 квадратних километара из 2015. године, смањила на 68.300 у јесен 2016. године. Некадашње територијално ширење Исламске државе је већ значајно сузбијено.
Нападима на сиријску Раку, такозвани главни град ИС, као и Мосул у Ираку, главно и најнасељеније упориште ИС, крај калифата је постао само питање времена, каже Фолкер Швенк. Али губитак територије ни у којем случају не значи и крај те терористичке организације. Швенк полази од тога да ће се борци ИС повући на сунитска подручја и да ће наставити борбу из подземља.
Поред тога они су последњих месеци проширили фронт, „тако што су повећали број напада у Европи и формирали регионалне огранке у Либији и Египту“, говори Гидо Штајнберг. „То води њиховом већем присуству у свету.“ Њихова снага зависи од тога колико ће Турска, САД и Саудијска Арабија наставити да подржавају разне побуњеничке групе.
Дојче веле