ЕКСКЛУЗИВНО ОТКРИЋЕ БРИТАНСКОГ ЛИСТА: Вучић лично интервенисао како би погурао незаконити покушај изградње Трамповог хотела на месту Генералштаба!

Ауторитарни лидер Србије лично је интервенисао како би ‘погурао’ наводно незаконит план за предају заштићене локације у Београду ради изградње Трамповог небодера, ексклузивно открива Гардијан.

Александар Вучић сазвао је састанак са званичницима у председничким просторијама поводом овог пројекта, који је довео до подизања оптужнице против високих функционера његовог режима због злоупотребе службеног положаја. Реч је о оптужници која представља преседан, наводи британски лист.

Сматра се да је овај кривични поступак, први који је проистекао из глобалне кампање породице Трамп за стицање профита, коју критичари описују као систем „плати да би учествовао“, у којем су све – од ублажавања санкција до приступа најнапреднијим чиповима – доступне онима који финансијски обогаћују прву породицу САД и њене сараднике.

Наводна шема за укидање статуса културног добра историјске зграде у српској престоници баца сенку на изборе заказане за 25. октобар, на којима ће Вучић покушати да продужи својих 12 година на власти, суочен са масовним протестним покретом подстакнутим корупцијом у власти.

Вучић, бивши шеф националистичке пропаганде у време Слободана Милошевића, угостио је у Београду сина америчког председника Доналда Трампа Млађег и његовог зета Џареда Кушнера, док су разрађивали планове за изградњу хотела и стамбеног небодера вредног 500 милиона долара, којим би проширили свој глобални портфолио некретнина.

Након што су прошлог децембра подигнуте оптужнице због злоупотребе положаја, Кушнерова компанија саопштила је да се пројекат „у овом тренутку“ неће реализовати.

Вучић је запретио одмаздом, називајући тужиоце „корумпираним бандама“ које су „измишљале случајеве“.

„Изгубили смо изузетну инвестицију“, изјавио је српски председник. „Лично ћу се побринути да сви који су учествовали у наношењу ове штете буду позвани на одговорност“.

Међу оптуженима за злоупотребу службеног положаја налази се и српски министар културе. Међутим, истрага Гардијана, заснована на разговорима са саговорницима и процурелим документима, открива да је управо српски председник водио први састанак на којем се разговарало о наводној шеми.

Овај кључни састанак није поменут у оптужници, што отвара питања о томе које информације тужиоци прећуткују и због чега.

Представници породица Трамп и Кушнер изјавили су да нису имали никакву улогу у укидању статуса културног добра са зграде и да би било „нетачно“ тврдити да је пројекат у Београду део система „плати да би учествовао“.

Вучић није одговорио на захтеве за коментар. Његова одлука да распише ванредне изборе значи да ће рочиште на којем би сведоци могли да открију детаље о његовој умешаности бити одржано тек након гласања.

Бесплатан закуп на 99 година
Дана 6. фебруара 2024. године, Дубравка Ђукановић, професорка конзервације из Србије стигла је на састанак у згради Председништва, пишеГардијан додајући да је три године била директорка Републичког завода за заштиту споменика културе.

Тема састанка била је зграда Генералштаба, некадашњег седишта југословенског Министарства одбране у центру Београда. Ова архитектонска знаменитост, већ је имала посебан значај када су је снаге НАТО-а бомбардовале 1999. године, током операције чији је циљ био да приморају Слободана Милошевића да повуче снаге са Косова. Бомбардовање је додатно продубило симболички значај зграде.

Сам Вучић је још 2016. године потврдио законски заштићени статус зграде Генералштаба. Сада је, према речима две особе упознате са састанком, председник рекао Ђукановић да жели да она укине тај статус. За локацију је био заинтересован неки неименовани „страни инвеститор“.

Према важећем закону у Србији, укидање статуса заштите зграде Генералштаба није било у надлежности Ђукановић. Њен завод морао би да затражи стручно мишљење у којем би се закључило да постоје оправдани разлози због којих зграда више не заслужује статус заштићеног културног добра.

Међутим, председник је желео да се то спроведе. Његов тон према Ђукановић и још једном присутном стручњаку за културно наслеђе био је непријатан, навели су извори Гардијана. Рекао им је да су лењи и неспособни. Порука је била јасна: урадите оно што тражим или поднесите оставку.

Могуће објашњење за Вучићево одлучно мешање појавило се наредног месеца, када је у јавност процурео споразум између српске владе и Кушнерове компаније за некретнине.

Кушнер, који је ожењен ћерком Доналда Трампа Иванком, био је утицајан саветник у Белој кући током првог мандата свог таста. Након победе Џо Бајдена на изборима 2020. године, Кушнер се усредсредио на свој инвестициони фонд.

Почетком 2024. године Трамп је био на путу да освоји републиканску председничку номинацију и важио је за фаворита на предстојећим изборима. Уколико би се Трамп вратио у Белу кућу, Кушнер би поново постао један од најутицајнијих људи на свету.

Из процурелог споразума произлазило је да су српске власти Кушнеровој компанији одобриле бесплатан закуп локације Генералштаба на 99 година.

Кушнер, чији је портпарол изјавио да је компанија разматрала пројекат још од 2021. године, објавио је на друштвеној мрежи X слику будућег пројекта и поручио да је „узбуђен“.

Вест није наишла на опште одобравање у Београду.

„Србија није шведски сто, а Вучић није конобар“, изјавио је Александар Јовановић Ћута, еколошки активиста који је обелоданио споразум. „Ово није његово приватно власништво.“

Ипак, Вучићев режим наставио је са реализацијом пројекта и потписао уговор, датиран 13. маја 2024. године, до којег је дошао Гардијан. У њему се српске власти обавезују да ће статус локације као културног добра бити укинут „на задовољство“ Кушнерове компаније.

Или поступите по наређењу или поднесите оставку
Недељу дана након потписивања уговора, Ђукановић је позвана на још један састанак. Председник овог пута није био присутан. Главну реч водио је Синиша Мали, министар финансија и Вучићев најближи сарадник.

Мали је позвао Ђукановић и Оливеру Вучковић, београдску званичницу задужену за заштиту културног наслеђа, да укину статус заштите локације Генералштаба, наводи се у сажетку сведочења које су две жене касније дале тужиоцима, а које је пренето у оптужници. У документу се не помиње ранији састанак са председником, али се указује на то да се о тој теми већ разговарало.

„Мали их је питао да ли су размислиле о томе“, наводи се у оптужници, „и да ли ће покренути поступак за укидање статуса заштите зграде“.

Жене су одбиле захтев, „сматрајући да законски услови за то нису испуњени“. Мали им је тада поручио да, уколико је тако, треба да поднесу оставке, поновивши ултиматум који им је његов шеф поставио у фебруару. Обе су то и учиниле.

У оставци, коју је Гардијан имао на увид, Ђукановић је написала да не може да пристане на „непримерене интервенције које би трајно уништиле све вредности комплекса, који сведочи о највишим достигнућима савремене српске архитектуре и од непроцењивог је значаја за очување трајних стваралачких вредности, образовање будућих генерација и јачање културног идентитета српског народа“.

У разговору са новинарима Гардијана, Ђукановић и Вучковић потврдиле су да је овај приказ догађаја тачан. Ђукановић је додала: „Радије не бих давала изјаве о овом питању док је судски поступак у току“.

О плану за Генералштаб месецима се готово ништа није чуло. У новембру је Трамп победио Камалу Харис и освојио други председнички мандат. Десет дана касније, Вучићева влада објавила је да је локацији Генералштаба укинут статус заштићеног културног добра.

Породица на првом месту
Једна од првих ствари које је Трамп урадио по повратку на председничку функцију била је да одустане од обећања које је дао током првог мандата – да његова породична компанија неће склапати послове у иностранству док је он на функцији.

„Размере корупције биће вишеструко веће од онога што смо видели током прве Трампове администрације“, упозорила је тада Кетлин Кларк, стручњакиња за етику у државној управи са Правног факултета Универзитета Вашингтон. Према њеним речима, Трамп је знатно олакшао ситуацију онима који желе да придобију његову наклоност.

Породични бизнис званично је остао под контролом његова два најстарија сина, Дона Млађег и Ерика. У јануару 2025. године, четири дана након инаугурације њиховог оца, Ерик је говорио о неким новим пројектима.

Породице Трамп и Кушнер, њујоршке породице које се баве некретнинама и које су повезане браком, одлучиле су да покрену свој први заједнички подухват: хотел и торањ Џареда Кушнера у Београду носиће име Трамп.

„Биће забавно окупити породицу око овог пројекта“, рекао је Ерик за Њујорк тајмс. „Србија је једна од најбрже растућих земаља у Европи и изузетно нам је драго што ћемо бити присутни тамо.“

Кушнер, који је допутовао у Београд на састанак са српским лидером, а који је Вучић описао као „инспиративан“, додао је: „Наше истраживање показало је да би бренд Трамп био најбољи за ово тржиште.“

Потражња за тим брендом нагло је порасла широм света током другог Трамповог мандата, уз оптужбе да се иза таквих послова крије принцип узајамне користи – услуга за услугу.

У Вијетнаму је Ерик дочекан уз конфете на церемонији почетка изградње голф-одмаралишта вредног 1,5 милијарди фунти, за које су дозволе издате неуобичајено брзо. Трамп је потом преполовио царине на вијетнамску робу. Саудијци су уложили огроман новац у Кушнеров инвестициони фонд, а затим су се појавили планови за изградњу Трамповог трга у Џеди. Трамп је након тога пристао да Саудијској Арабији прода нове америчке борбене авионе.

Компанија једног моћног инвеститора у криптовалуте и угледни представници Уједињених Арапских Емирата склопили су уносан посао са компанијом Wорлд Либертy Финанциал, предузећем за дигиталне валуте које су основали Дон Млађи и Ерик. Трамп је том инвеститору у криптовалуте доделио помиловање, док су Емирати добили приступ америчким чиповима чији је извоз ограничен.

Упитан прошле године о таквим пословима, Кушнер, који је у међувремену постао председнички изасланик за Русију, Израел и друге земље, изјавио је: „Оно што људи називају сукобом интереса… ја називам искуством и односима поверења које имамо широм света.“

Они који успоставе „односе поверења“ са Трамповима, чак и када не постоји очигледна директна противуслуга, добијају нешто мање опипљиво, али можда још вредније: ауру пријатељства са председником који је спреман да искористи моћ суперсиле како би мањим државама и њиховим лидерима помогао да напредују или их гурнуо у пропаст.

Вучић има много тога заједничког са Трампом. Обојица су блиски са Владимиром Путином и презиру Европску унију – у Вучићевом случају, упркос томе што је Србија поднела захтев за чланство.

Њихов заједнички презир према НАТО-у можда објашњава зашто је једини део комплекса Генералштаба за који је у плану обнове било предвиђено да остане сачуван био споменик посвећен „агресији“ тог савеза на Србију.

Осим тога, Вучић би имао много користи од америчке помоћи, нарочито када је реч о судбини Косова, за које тврди да је и даље део Србије.

Недуго након што се његов отац вратио на власт, Трамп Млађи допутовао је у Београд. Вучић је рекао да је током њиховог састанка „истакао значај економских и политичких односа Србије и САД, као и важност стратешке сарадње две земље и заједничких пројеката у годинама које долазе“. Када се Дон Млађи вратио наредног месеца, Вучић га је угостио печеним прасетом.

За Вучића је подршка Трампове породице стигла у правом тренутку. Само неколико дана пре него што је његов режим укинуо заштиту комплексу Генералштаба, урушавање надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, покренуло је талас протеста против корупције. Слоган студентских организатора протеста постао је „Србија или мафија“.

Посета Трампа Млађег догодила се уочи највећег протеста у историји Србије. Он је позвао Вучића да гостује у његовом подкасту Триггеред и изјавио да противници српског лидера „користе као оружје“ трагедију у Новом Саду, баш као што су, према његовим речима, Трампови противници поступили са нередом у Капитолу након његовог пораза на изборима 2020. године.

Међутим, демонстранти нису одустајали. Наставили су протесте и почели да се окупљају и против изградње Трамповог торња.

У мају 2025. године Вучић је отпутовао у САД, надајући се да ће се састати са Трампом у Мар-а-Лагу, његовом приватном клубу на Флориди. Успео је да се види са Рудијем Ђулијанијем, Трамповим некадашњим адвокатом који је доживео политички и професионални пад, али не и са самим председником. Државни медији објавили су да је разлог томе Вучићева ‘болест’.

Тек што се Вучић вратио кући, полиција је ухапсила Горана Васића, човека који је постављен на чело завода за заштиту културног наслеђа након оставке Дубравке Ђукановић. Тужиоци су навели да је Васић фалсификовао стручно мишљење којим се подржава укидање статуса заштите Генералштаба.

Уследила су нова хапшења. У децембру 2025. године против Вучићевог министра културе подигнута је оптужница за злоупотребу службеног положаја због његове наводне улоге у случају Генералштаба. У року од неколико дана, Кушнерова компанија објавила је да одустаје од пројекта.

Државни удар или заташкавање?
Вучићева претња одмаздом није била празна.

Његови савезници напали су Ђукановић, тврдећи да је покушала лично да се окористи док је била на челу установе за заштиту културног наслеђа. Њена заменица, коју је посетила државна безбедносна служба након што је на телевизији осудила укидање заштите Генералштаба, оптужена је за друга, неповезана недела. Струковно удружење конзерватора Србије оценило је да је то учињено са „очигледним циљем да се она дискредитује“.

Очекује се да обе жене сведоче у кривичном поступку.

За посебно одељење тужилаштва за организовани криминал, које је подигло оптужнице, овај случај представља прекретницу. Никада раније није био оптужен актуелни министар у Србији.

Вучић оптужује тужиоце да припремају државни удар. Други, међутим, страхују да тужиоци не иду довољно далеко. Та забринутост додатно је порасла када је Никола Селаковић, оптужени министар културе, током појављивања пред судом у априлу открио да је, док је полиција претресала његово министарство, седео у својој канцеларији, пио шљивовицу и пушио цигарете са Младеном Ненадићем, шефом тужилаштва за организовани криминал.

Портпарол тог тужилаштва изјавио је да није било „разговора о току поступка“.

„У свему што се догодило у вези са потенцијалним инвестицијама видео сам прилику за нашу земљу и њене грађане“, рекао је Селаковић, којем прети казна затвора до три године уколико буде осуђен.

Вучић није оптужен. Није оптужен ни његов блиски сарадник Синиша Мали. Обојица негирају било какву кривицу.

У оптужници се наводе докази добијени од сведока који су присуствовали састанку са Вучићем у фебруару 2024. године, али се сам састанак не помиње. То отвара питања о очигледној одлуци да се изостави део који би могао представљати кључну карику у реконструкцији догађаја.

Портпарол тужилаштва за организовани криминал изјавио је да тужилаштво поседује доказе у вези са Вучићевим састанком са представницима служби за заштиту културног наслеђа у фебруару 2024. године. Поред поступка против већ оптужених, тужилаштво „спроводи предистражне радње у овом предмету како би утврдило могућу кривичну одговорност и других лица“, додао је портпарол.

Вучић се повукао са председничке функције и не може да се кандидује за још један мандат, али се очекује да ће задржати контролу над режимом уколико 25. октобра буде изабран за премијера.

У једном од својих последњих потеза као председник, помиловао је 49 особа. Неки од њих нису идентификовани, па није јасно да ли се међу њима налазе и оптужени у случају Генералштаба.

Бела кућа упутила је питања на адресу компаније породице Трамп. Њен представник изјавио је: „Организација Трамп нема планове за развој било каквог пројекта у Београду, никада ни у једном тренутку није учествовала у разговорима или преговорима о куповини било које локације у Београду и негира било какву умешаност у наводне случајеве, као и било каква сазнања о њима.“

Портпарол Џареда Кушнера изјавио је: „Тврдња да је Џаред Кушнер настојао да реализује пројекат у Београду у оквиру било каквог политичког договора или шеме ‘плати да би учествовао’ категорички је нетачна.“

Уместо тога, како је навео, пројекат је представљао „прилику да се локација повезана са болним поглављем српске историје претвори у симбол исцељења и помирења, уз значајна приватна улагања, нова радна места и економске могућности за Београд“.

Портпарол је додао: „Џаред није имао никакву улогу у интерним процесима српске владе који су се односили на статус заштите те локације.“

Упркос свим Вучићевим проблемима, чини се да прича о Трамповом торњу у Београду није одвратила друге од пословања са породицом америчког председника.

Трамп и даље поседује власничке уделе у десетинама својих компанија, иако њима формално управљају његови синови. У јулу је објавио финансијски извештај за прву годину свог повратка у Белу кућу. Према том извештају, зарадио је две милијарде долара.

Izvor: Nova.rs

Морате прочитати

Оставите коментар Одустани од одговора