САДА, свега неколико дана пред тај фамозни уторак после првог понедељка у новембру, који је још од 1845. године дан председничких избора у Сједињеним Америчким Државама, суштинско питање је шта ће нови амерички председник донети Балкану.
И одмах ћу рећи, ако буде изабрана Клинтонова – што мислим да ће се десити – ништа добро. Клинтонова се у кампањи показала као аутентична „јастребица“ америчког хегемонизма, тако да можемо очекивати војно-обавештајно-медијско заоштравање против свих оних држава које, мање или више успешно, опонирају тој концепцији свјетског поретка: Русији, Кини, Ирану, Пакистану, Индији, Венецуели, па чак и према државама Европске уније ако покушају да скрену са атлантског геополитичког пута и економске политике неолиберализма, зацртаних од стране америчког Савета за спољну политику, који већ деценијама води главну реч у формулацији циљева америчке спољне политике.
За Балкан, који је кроз векове био раскрсница Истока и Запада и ког није могуће потпуно „превести“ на било коју страну, то значи да ће доћи времена још веће политичке и економске нестабилности, укључујући и могућност насилних сукобљавања.
Аутор је гостујући професор калифорнијског универзитета