Један седео за столом са Бајом, други видео како га износе у ћебету: Коју су улогу у убиству у Ресторану „27“ имала тројица осумњичених више нису иза решетака?

Број осумњичених за убиство Александра Нешовића Баје који се и даље налазе иза решетака, свео се на један – Сашу Вуковића Боскета, осумњиченом да је главни извршилац ликвидације. Тројица његових сарадника су се најновијом одлуком Вишег суда у Београду нашли ван затворског притвора. Откривамо због чега су осумњичени, којима је сада ублажена мера, уопште нашли иза решетака.

Одлуком Вишег суда у Београду, како смо раније објавили, затворски притвор је замењен кућним Марију Станковићу, Дејану Стојићу и Ненаду Лукићу. Сви они се налазе на оптужници Вишег тужилаштва која их терети за дело помоћ учиниоцу након извршеног кривичног дела, а у затворском притвору провели су скоро пет месеци.

Од 11 ухапшених у оквиру најјраније истраге овог случаја, у притвору је остао само директни извршилац Саша Вуковић Боске, који је раније признао кривична дела која му се стављају на терет. Његови осумњичени саучесници су, међутим, знатно блаже прошли одлуком кривично ванпретресног већа Вишег суда, које је одлучило да се тројица окривљених изрекне ублажена мера забране напуштања стана уз електронски надзор.

Ненад Лукић, власник Ресторана „27“ који је Бајино тело затекао у локви крви

Ненада Лукића тужилаштво сумњичи да је, након убиства Александра Нешовића Баје, помогао осумњиченима. На саслушању у тужилаштву је, према Радаровим информацијама, испричао да га је кобне вечери, око 23.00 сата, усплахирено позвао конобар Вук Ш. По доласку у ресторан, затекао је уплашеног Вука који му је рекао да не сме да уђе у ресторан, али да је добио позив са непознатог броја и да је затим кроз капију пустио једног мушкарца кога пре тога никад није видео.

„Описао је да је са непознатим ушао заједно у ресторан и да је видео човека који лежи са главом на столу у локви крви. Затим је навео да је у ресторан ушла још једна њему непозната особа и да су та двојица инсистирала да им да средства за чишћење и старе столњаке, те да су они сами чистили просторије све до улаза. Више пута је рекао да је све радио у страху за живот своје породице, запослених и себе. Сведочио је и да мисли да су износили тело умотано у столњаке и ћебад“, објавио је раније Радар.

Лукић је још рекао да не верује полицији али да познаје Веселина Милића, па га је позвао телефоном.

„Он ми се јавио на телефон, очигледно је да сам га пробудио и молио сам га за помоћ речима: Веско, извини по милион пута, никад нисам звао у животу, а сад ми треба помоћ. На шта ми је Веско јасно ставио до знања да спава“, тврдио је власник ресторана. Милић, како је подсетио Радар, у својој одбрани није поменуо овај позив.

Лукић је у тужилаштву са фотографија препознао Вуковића и рекао да за Марија није могао са сигурношћу да се изјасни. Иначе, и Лукић, али и поменути конобар Вук Ш. су касније тврдили да су у полицији преживели тортуру од стране припадника Управе криминалистичке полиције (УКП), међу којима је, како су тврдили, био Марко Кричак, те да су их они каишем тукли по стопалима, гушили их на разне начине..

Марио Станковић

Марио Станковић према ком је такође ублажена мера, признао је да је кобне вечери помогао Саши Вуковићу Боскету након Бајиног убиства. Испричао је да је за столом седео са Вуковићем, Бајом, али и некадашњим начелником београдске полиције Веселином Милићем.

Истакао је да је са њима био све док му Вуковић није рекао да оде до његове куће и донесе му нешто. Станковић је након изласка из ресторана и преузимања кесе коју је требало да преда Вуковићу, кренуо својим аутомобилом ка Цераку, али је, како је испричао, убрзо добио позив од Вуковића, који му је рекао да је „пуцао и убио Нешовића”.

Окренуо се и одмах се упутио ка ресторану. На путу ка тамо га је још једном позвао Вуковић који је од њега тражио да осмотри ситуацију и да узме његове ствари из ресторана. Осумњичени Станковић је у тужилаштву испричао да је ушао на бочни улаз и да је видео Нешовићево тело за столом.

Након тога је, како смо раније објавили, заједно са власником локала Ненадом Лукићем, кога ословљава са Луле, уклањао чаше и чауре из локала, а потом је тело жртве премештено.

„Луле и ја смо кренули да расклањамо чаше, да скупљамо чауре. Стигао је и Саша, па смо тело ставили на ћебе, изнели га на бочни улаз и убацили у Лулетов аутомобил“, рекао је Станковић.

Дејан Стојић, власник ауто-лимарске радње из Старе Пазове

Тада се у причу укључује и трећи пуштени из затворског притвора, Дејан Стојић, иначе власник ауто-лимарске радње из Старе Пазове, ког су позвали.

„Саша му је рекао да крене у Пазову, након чега је остао на Сењаку, а ја сам одвезао кола код Пазове, заменио се са Дејаном са аутомобилима и вратио сам се за Београд. Ја се не сећам да ли је то било у одласку ка Пазови или у повратку, али знам да сам са Остружничког моста бацио неке чауре, Нешовићев фитнес сат и неке томпусе, тачније опушке од томпуса. Овај фитнес сат сам ја скинуо након што смо кренули из ресторана, када сам био сам у возилу на путу ка Пазови. Хоћу да кажем да су ове друге ствари биле у некој другој украсној кеси како смо их покупили, а сат сам бацио овако“, испричао је Станковић и додао:

„Ја сам се вратио у ресторан, Саша је већ био поново у ресторану и пошто сам ја пришао колима, они су ме позвали да уђем унутра. Ту је био Луле и тада су били и конобари присутни. Ми смо седели кратко, а затим смо отишли. Саша и ја смо се раздвојили па смо се касније поново нашли и од тада се више нисмо раздвајали све до тренутка хапшења“, рекао је Станковић.

Појаснио је да су отишли у Пазову, да је Вуковић са неким телефонирао, а да их је у међувремену „попустио алкохол“ и да је приметио да се „Сађа веома каје због свега“.

„Ми смо се поново нашли са Дејаном, ја се сада не сећам тачног следа догађаја зато што смо ишли за Шабац где је Саша од неког свог пријатеља требало да покупи неке паре. У сваком случају, он и Дејан су били у другим колима и разговарали, када смо ишли у Шабац били смо све троје у једним колима, а овако смо били у два аутомобила. Био је тај Лулетов „санта фе“ и Дејанов „пунто“. Ми смо у колима чак нешто и дремали, у неком тренутку смо оставили тај „санта фе“, Саша се чуо са неким својим кумом и ми смо отишли у његову фирму у Сурчину. Дејан нас је тамо оставио, а он је био негде у близини када смо лишени слободе“.

И Дејан Стојић, кога терете за помоћ учиниоцу након извршеног кривичног дела, признао је кривицу.

Шта се дешава са Веселином Милићем?

На списку ухапшених у оквиру истраге овог случаја нашао се и некадашњи начелник београдске полиције Веселин Милић, међутим са протоком времена, сумње у његово учешће су постајале све блаже. Тако је поступак у односу на њега одвојен и њему се ће судити пре Првим основним судом у Београду за два кривична дела – непријављивање кривичног дела и учиниоца и за фалсификовање службене исправе.

Оптужни предлог против Милића је подигло Више јавно тужилаштво у Београду, након чега се Виши суд у Београду огласио ненадлежним и списе проследио на даље поступање Првом основном суду у Београду.

Прво основно јавно тужилаштво у Београду је прихватило да заступа тај оптужни предлог.

Нова.рс

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *