Kарла дел Понте: „Харадинај не може бити премијер, а ни Kосово држава“

Бивша главна тужитељка Хашког трибунала Kарла дел Понте изјавила у Тирани да Харадинај не заслужује да обавља ту функцију и да Kосово не може бити држава.

Дел Понтеова је објаснила да је председник владе Kосова Рамуш Харадинај у првостепеном поступку осуђен у Хашком трибуналу за ратне злочине, док Kосово не испуњава услове да буде држава.

У изјави за албанску ТВ Ора њуз, Дел Понтеова је на маргинама представљања њене књиге о рату у Сирији изјавила да још има много посла да се уради у погледу кажњавања ратних злочина у бившој Југославији.

Она је довела у питање и постојање Kосова као државе и казала да није праведно то што је косовски премијер Рамуш Харадинај на том положају.

„Мислим, Харадинај не заслужује функцију на којој се налази данас. Осуђен је од Хашког трибунала, али га је нажалост Апелациони суд ослободио. Али ја више нисам била главни тужилац. Тешко је видети то да он првостепено буде кажњен, а да је Kосово сада једна ванредна ствар“, казала је она.

Хашки трибунал није осудио, већ је два пута ослободио Харадинаја. После првог суђења Харадинај је ослобођен оптужби за злочине на Kосову током 2008. године, после чега је Апелационо веће такву пресуду поништило и наложило ново суђење, али је он и у поновљеном процесу ослобођен.

Дел Понтеова сматра да је Kосово имало „привилегију“ да буде признато као држава, што је по њеном мишљењу, „било прилично преурањено“ и због чега је за њу „Kосово још неизвесно“.

Она је говорила и о Жутој кући, о којој је писала у својој књизи „Лов, ја и ратни злочинци“ и указала да је тужилаштво „покушало да води истрагу, али да то нису могли да ураде“.

На основу навода у њеној књизи и истраге на терену, бивши швајцарски сенатор у Савету Европе Дик Марти је сачинио извештај који је представљен Савету Европе и прихваћен као званичан документ Савета.

Тај извештај послужио је као основа за истрагу коју је водио амерички тужилац Kлинт Вилијамсон, који је у јулу 2014. саопштио да је дошао до неоспорних доказа за подизање оптужнице за злочине против појединих бивших руководилаца ОВK, али да није било доказа о трговини органима.

Kосово је током 2016. године изменама и допунама Устава успоставило Специјални суд за ратне злочине бивших високих припадника ОВK о којима се говори у извештају Дика Мартија.

Суд је надлежан за „злочине започете или почињене на Kосову“ од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000.

B92

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *