Утицај Русије на балканске државе је тема којом се немачки медији баве све чешће, пише данас Дојче веле, а оно што им је посебно интересантно јесу заједницка војна вежба Русије, Србије и Белорусије код Београда и хапшења у Црној Гори и Србији.Више од пуке вежбе, наслов је текста који је лист ЗидојЧе цајтунг“ објавио о томе како руски утицај на Балкану превазилази пропаганду.
„Блискост са Москвом отежава кретање Србије ка ЕУ. Задатак 150 руских падобранаца и још 550 руских, српских и белоруских војника, врло је јасан: у оквиру вежбе Словенско братство“, они треба да тренирају напад на терористички камп“, наводи се у тексту.
Наводи се и да је политички контакт интензиван, као и да је прошле недеље је координатор тајних служби Николај Патрушев, један од најближих сарадника председника Владимира Путина, провео два дана у Београду са званичним циљем да припреми меморандум о сарадњи српске и руске тајне службе.
Аутор текста Флоријан Хасел пише да су московске иницијативе контраофанзива покушају ЕУ да јаче обавеже Србију за своју политику“.
Kако преноси ДW, Србија је кандидат за ЕУ и требало би да постане члан већ 2020. а то је циљ од кога највероватније неће бити ништа.
Према београдским извештајима, неке земље ЕУ блокирају наставак преговора са Србијом не само због неразјашњеног односа Београда са Москвом, али и због тога.
„Русија се труди не само да у Србији задржи или поврати стари утицај“, наводи ДW.
У Бугарској – чланици Европске уније Русија доминира великим деловима привреде и политике. У БиХ председник Путин подржава председника Републике Српске Милорада Додика који се противи срастању крхке државе. И у Летонији, Мађарској или Словачкој, Москва покушава да ојача свој утицај и ослаби утицај ЕУ, како то документује нови извештај Центра за проуцавање демократије у Софији (ЦСД) и центра за стратешке студије (ЦСИС) у Вашингтону.
У тексту се даље наводи и да је Црна Гора донедавно била под јаким утицајем Русије док се премијер Мило Ђукановиц није окренуо ЕУ и НАТО, тако да га је НАТО вец позвао у чланство“.
Ове недеље, у Црној Гори нешто мање од 700 војника НАТО изводи вежбу реаговања на поплаве и хемијске несреце, истовремено са маневрима Срба и Руса код Београда. Могуће је да Москва неце остати само при војним вежбама.“
Након подсећања на хапшење двадесет лица која су у Црној Гори осумњичена да су хтела да пуцају у масу пред парламентом и инсталирају владу блиску Москви“ и на хапшење у Београду особа које су заједно са сауцесницима у Црној Гори припремали илегале активности у тој земљи“, Хасел закључује да је један од разлога за рвање око утицаја на Балкану и у томе што Србија, највећа држава настала на тлу бивше Југославије и земља са кључном позицијом не само када је рец о таласу избеглица из 2015, неће да се јасно политички определи.
„Србија јесте кандидат за ЕУ (од краја 2013), али преговори уопште не напредују. Србија неће ни да се одрекне свог утицаја на Kосову, ни да се спољнополитички постави против Москве: пошто највећи део гаса и бензина добија од Русије, а многи Срби Русе сматрају словенском браћом, то политички није једноставно.“
Интернет-портал НТВ пише: То што Србија и Русија одржавају заједницку војну вежбу, не изненадује никога ко познаје историју те две земље. Православна вера већ столећима повезује Русе и Србе. Али, Србија жели и у ЕУ а она тренутно није у добрим односима са Русијом. Ту се отвара сукоб. Из Брисела је стигла критика маневара у којима учествује и Белорусија. Kао и захтев да се Београд прикљуци санкцијама против Русије“.
То је наравно противно српским уверењима, пише портал, цитирајући шефа дипломатије Ивицу Дачића да ће Србијасарађивати са ким хоће и да његова земља никога неће питати за дозволу.
Тањуг