Православна црква и верници данас обележавају други дан хришћанске жалости – Велику суботу. То је време које је, по веровању, Христ био телом у гробу, али духом у Аду, а у исто време на престолу са Оцем и Светим Духом.
На тај дан је, хришћани верују, Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења. Велика субота зато се проводи у молитви и тишини, а у црквама се, по завршеној литургији једе хлеб и вода.
Најраширенији назив за данашњи празник је Велика субота, али се у неким крајевима овај дан зове и Страшна субота, Завалита субота, Црвена субота и Дугачка субота. Сви ови називи подсећају на дуге Христове мука на распећу. Стари верују да се због тога на данашњи дан обавезно треба учинити неко добро дело или уделити милостиња сиромашнима.
- ХРВАТСКА ПОЛИЦИЈА УХАПСИЛА СРБИНА ЗБОГ ТЕТОВАЖА! Ево какве казне је добио
- ДА ЛИ ФК НОВИ ПАЗАР ТРЕБА ИЗБАЦИТИ ИЗ ЛИГЕ ЗБОГ ОВОГ ПОТЕЗА НАВИЈАЧА? ВРЕЂАЛИ МЛАДИЋА И БАЦАЛИ ПАМПЕРС НА ТЕРЕН (ВИДЕО)
- Први снимак са лица места: Овде је ликвидиран Новица Елек (ВИДЕО)
- Студенти Правног факултета објавили фотографију претученог Ужичана (ФОТО)
- Гранични полицајац убио зета ватрогасца спасиоца и сестричину (19): Откривено шта је претходило језивом злочину
Велика субота је дан уочи Ускрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек сутрашњег празника – спрема се и чисти кућа, припрема свечана одећа. Домаћице које то још нису учиниле, на данашњи дан фарбају јаја.
У Хомољу месе колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.
На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње Ускрс –најрадоснији хришћански празник и време велике радости за вернике широм света.
Izvor: Istorijski zabavnik