ОГЛАСИЛИ СЕ СТУДЕНТИ! КО СУ ПРАВИ НАСИЛНИЦИ?

КО СУ ПРАВИ НАСИЛНИЦИ?

Пре осам дана Ана Брнабић је у седишту СНС-а, окружена страначким функционеркама, држала конференцију о „заштити жена“. Говорила је да су жене „стуб друштва“ и оптуживала Студентску листу да женама прети опасност ако студенти дођу на власт.

Данас једна жена има поломљен нос после сусрета са градоначелником Београда. Тања Мићић каже да ју је Александар Шапић ударио када је стала између њега и свог супруга.  Лекарски налаз показује прелом леве носне кости и фронталног наставка леве максиле са дислокацијом.

Шапић је после свега стао пред камере и причао о свом „мушком кодексу“.

Јавни сервис објављује да се Александар Шапић „физички сукобио са одборницом“. Не да је жена пријавила да ју је градоначелник ударио. Не да постоји документован прелом. „Физички сукоб“. Као да су се двоје људи нашли у равноправном обрачуну, а не да једна страна после тог догађаја има поломљен нос и иде на операцију.

И нисмо изненађени. Помиловали су оне који су нашој колегиници дислоцирали вилицу. Наградили оне који су претили силовањем. Ставили на листу оне који су доказани насилници.

За Тужилаштво је прелом носне кости и дела горње вилице стао у формулацију „лаке телесне повреде“, a услед такве формулације је Шапић после неколико сати и пуштен из полицијске станице. Када су студенти били у питању, зaдржавање до 48 сати одређивано је и пре него што су изведени пред тужиоца: само после Видовдана задржано је 29 људи, студенти су задржавани и по 48 сати, са кућним притворима, букагијама и медијском хајком усмереном на њих.

Зато питање није да ли закон познаје зaдржавање. Познаје га и гледали смо како се примењује. Питање је како изгледа његова примена када се у полицијској станици не нађе студент, већ градоначелник Београда и високи функционер власти. Тања Мићић из овог случаја излази са преломом и заказаном операцијом. Александар Шапић из полицијске станице излази на конференцију за медије.

Жене се не деле на подобне и неподобне, на „наше“ и „њихове“, на оне које заслужују заштиту и оне које не заслужују. Свака жена има право да буде безбедна, на улици, на радном месту, у институцији. И свака има право да прошета без страха да ће јој градоначник сломити нос.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *