Откривено писмо шта је Зоран Ђинђић писао Младићу! РЕГИОН У ШОКУ

У писму из 1994. године тадашњи председник Демократске странке хвалио је Војску Републике Српске и њеног команданта, поручујући да је она потребна како би се спречио наставак рата.

Ратко Младић сахрањен је на београдском гробљу на Видиковцу, уз присуство породице, пријатеља, сабораца и грађана.

После сахране поново је актуелизована честитка коју му је 1994. упутио Зоран Ђинђић поводом Дана Војске Републике Српске.

У писму је Ђинђић похвалио Војску Републике Српске и навео да мала, али народна војска може да сачува државу и заштити народ.

Ратко Младић јуче је сахрањен на београдском гробљу на Видиковцу, након што је преминуо прошле недеље у Хагу. Његовој сахрани присуствовали су чланови породице, пријатељи, некадашњи саборци и бројни грађани који су дошли да га испрате.

Након његове смрти и јучерашњег испраћаја, у јавности је поново актуелизована честитка коју му је пре више од три деценије, 28. јуна 1994. године, упутио тадашњи председник Демократске странке Зоран Ђинђић.

Ђинђић је у писму Младићу честитао Дан Војске Републике Српске, али је том приликом и похвално говорио о војсци којом је генерал командовао, истичући да је она „пример како једна мала, али народна војска може успешно сачувати државу и заштитити народ“.

Судећи по ономе што је стајало у честитки, види се да је Зоран Ђинђић био велики поштовалац генерала Ратка Младића и војске коју је он предводио.

„Поштовани г. генерале, У име свих чланова и Демократске странке и у моје лично име, свим војницима, подофицирима, официрима и Вама лично честитам Дан Војске Републике Српске. Војска Републике Српске, настала у рату за слободу је пример како једна мала, али народна војска може успешно сачувати државу и заштитити народ. Без обзира на мировне преговоре, чији успех сви желимо, нама је потребна снажна војска, како би друга страна одустала од намере да настави рат. Надам се да ће српски народ, као и Војска Републике Српске већ следећи Видовдан доћекати у миру. С поштовањем, др Зоран Ђинђић“, наводи се у писму.

Како је Ђинђић говорио о Хагу 2003.

Премијер Србије те 2003. године Зоран Ђинђић био је под притисцима Запада да испоручи Хагу тражене српске генерале, а са друге стране желео је да разговоре о Косову пребаци из САД у ЕУ.

Зоран Ђинђић рекао је тада на једној конференцији да није добио „никакве гаранције да се генерал Ратко Младић не налази у Србији“, али је додао да је, у разговору са америчким дипломатом, напоменуо и да Влада Србије „до сада из иностранства није добила ниједну информацију која би била поуздан наговештај да је Младић на територији Србије“.

„За Младићем, са наше стране, не постоји награда. Он је на списку за Хаг, а сви који су на списку за Хаг, а нађу се на територији Србије, по Савезном закону, биће приведени и прослеђени у Хаг. Ја не знам где је Младић. У Безбедносно-информативној агенцији тврде да не знају где су Шљиванчанин и Радић, али мислим да би тиме више требало да се позабаве. Они се налазе на терторији Србије, са високим степеном вероватноће“, изјавио је тада Ђинђић и напоменуо да би њихов одлазак у Хаг био „врхунски патриотски чин којим би се Србија ослободила сталних притисака ı условљавања“.

„Да од мене траже да дођем у Хаг да бих помогао својој земљи, ја бих сутра отишао, а ја нисам тако велики патриота као господин Младић и господин Шљиванчанин“, нагласио је Ђинђићи те 2003. године.

Он је истакао да „у организацији полицијске службе мора већи акценат да се стави на сузбијање нарко криминала“, да је потребно формирати посебну управу за то, пошто је нарко криминал „централни вид криминала“.

„Постоје и неке информације да у Србији постоје и приватне мреже које прислушкују и имају бољу технику него полиција за прислушкивање телефона“, рекао је тада Ђинђић.

По његовим речима, подизање нивоа унутрашње безбедности је један од приоритета у реформама и једна од темељних операција у успостављању модерне државе у Србији, пошто је држава модерна ако има монопол над располагањем физичком силом и ако се она регулише законом.

„Ми смо наследили плурализам носилаца физичке силе, а један део је изван институција и изван закона. Наш задатак је да, анализирајући рад саме службе, начин деловања и опремљеност, створимо сервис“, тврдио је Ђинђић тада и додао да технички део криминалистичке полиције у Србији не одговара очекивањима грађана, као и да се са том техником „не могу откривати трагови и припремати докази“.

МОНДО.РС