ПРОФЕСОРКА ДАНИЦА ПОПОВИЋ: Ако падне Вучић укинути ЕXПО, а палату Жељка Митровића претворити у Дом за незбринуту децу!

“Ако Српска напредна странка остане на власти копаћемо литијум и удисати пару сумпорних киша, запошљаваћемо све више радника који, као у кинеској фабрици Линг Лонг, ходају у јапанкама по снегу, а од делатности ћемо развијати све примитивније послове – копање руде, склапање готових делова… Водиће их стране компаније, вероватно кинеске”, каже у интервјуу за Нова.рс Даница Поповић, универзитетска професорка у пензији.

Интервју преносимо у целости:

Студенти су објавили план од 11 тачака за опоравак Србије, који ће реализовати уколико победе на изборима. У делу тог програма наводе да ће искорењивањем корупције, јачањем институција и одузимањем нелегално стеченог богатства ослободити стотине милиона евра за нова јавна улагања и за оно што је грађанима Србије годинама ускраћивано. Да ли мислите да је реално да то спроведу?

Наравно да је реално – спроводиће их школовани људи који знају како се то ради, то се не сме заборавити. Корупција је овде легализована – укинуте су јавне набавке за ЕXПО затим и за све грађевинске пројекте јер су прогласили: “сви смо ми ЕXПО”, сећате се? Да ли је реално да се то укине? Па вратимо се само важећим законима процедурама – највећи део проблема нестаје! Јачање институција је неопходно, али то бар знамо: ако сви јавни послови буду под контролом јавности – а судови раде свој посао – проблем нестаје. Помињете и одузимање нелегално стеченог богатства. У то ћу да поверујем тек кад видим да новоизградјена палата Жељка Митровица на Дедињу постане дом за незбринуту децу.

Од враћања нелегално стеченог богатства, ипак, важније је запушити канале кроз којих је оно стечено – а то су страначке, СНС везе. А како добро знамо, тамо седи један газда са хиљаду помагача. Као хоботница – знамо ваљда како се ту поступа. Дакле, реално је.

Мислите ли да нам власт корупцијом заиста узима стотине милиона евра и како нам је одузет тај новац?

Ма какве стотине милиона – покрали су милијарде евра! Сетите се само званичне процене трошкова за ЕXПО: од једне милијарде евра, трошкови су скочили на три, па на седам, па на 12 милијарди! И то без јавних набавки. Зато је мој предлог студентској листи да ту уврсте – укидање ЕXПО изложбе! Такав потез доводи тренутну уштеду, моменталан лом корупционашких канала – и минималну штету: домаћих успешних извозника који би се баш тако – у ово доба информатике преставили свету – једноставно нема. ЕXПО би био хит изложба да је сада 1900. година, али овако, само је корупционашки ланац, који ће, ако се настави, само даље гомилати губитке! И само да додам – пар земаља је одустало од ЕXПА – Канада (2012), Париз (2018), а Јапан је своју постојећу управо прерано затворио – жив промашај!

Студенти у свом програму такође наводе да ће мењати Закон о раду скраћивањем максималног рада на одређено време са 24 на 12 месеци, чиме би, како кажу, укинули вишегодишњу уцену запослених и обезбедили радну сигурност. Шта Ви мислите о томе, да ли је овако нешто могуће и како?

То је једини смислен поступак. Ту није реч о корупцији, него о директној уцени: ја теби привремени посао – ти мени душу и своју апсолутну послушност! Треба размислити и о статусу вршиоца дужности (в.д.), који овде служи да се трајно запослени преведу у овај робовски статус.

Уколико студентска листа победи на изборима, шта очекујете у сектору економије у Србији, имајући у виду економске стручњаке који се налазе на њиховој листи?

Ту сам јако задовољна. Мој колега, професор Дејан Шошкић, заиста је прави избор – светски стручњак, искусни професионалац, добар човек и особа која зна да изабере тим – па био је успешни гувернер Народне банке Србије! Тако да ми ту имамо само фаворите, али и олакшање, кад се сетимо ко нам све одлази са тих важних места.

А шта ако СНС ипак остане на власти? Каква ће, по Вашем мишљењу, бити економска ситуација у земљи јер је сад већ јасно да ће се доста истрошити у кампањи?

Јако добро знамо како ће бити – копаћемо литијум и удисати пару сумпорних киша, запошљаваћемо све више радника који, као у кинеској фабрици Линг Лонг, ходају у јапанкама по снегу, а од делатности ћемо развијати све примитивније послове – копање руде, склапање готових делова… А водиће их стране компаније, вероватно кинеске, јер је тај бизнис уходан. Готово све земље отказиваће нам извозне производе због робовског рада који је у њима пријављен, а баш њих рекламирамо на ЕXПУ.

Ако можете за крај да прокоментаришете и скок би се просечне цене квадрата стана у Београду, која је прешла 3.000 евра?

И то је део неразвијеног финансијског тржишта: овде је једнини инвестициони подухват – купити стан, гаражу или пословни простор, укратко, некакву некретнину. Али за развијено финансијско тржиште најпре вам је потребна владавина права, као и добро образовани финансијски стручњаци. А то могу да обезбеде једино људи са студентске листе.

Izvor: Nova.rs