У хору Слоге данас певају припадници сва три конститутивна народа у БиХ. Наравно, највећи број припадника и чланова хора овог друштва су Срби, каже нам Стефан Мојсиловић, магистар црквене музике који данас диригује овим хором, али увек има по неколико Муслимана и Хрвата, који су љубитељи хорског певања и византијске музике. Тренутно имамо Мирсада Јулију…
Пробе хора Слоге одржавају се у згради Митрополије дабробосанске. Певају се месечно у просеку три литургије, а годишње Слога учествује на око 20 концерата.
Идеја о оснивању овог друштва потекла је 1888. године од занатлија, трговаца и богослова – Срба из Сарајева.
Кроз бурну историју прваци Слоге борили су се за црквено-школску аутономију у Аустроугарској монархији.
Са својим оркестрима, позориштем и библиотеком Слога је постала главни организатор културног живота у Сарајеву у периоду од оснивања до 1914. године, када почиње Први светски рат.
Године 1896. Слога је у госте позвала СПД Гусле из Мостара, на чијем се челу, у то време, налазио велики српски песник Алекса Шантић. Међу сарајевском публиком Шантићев говор наишао је на велике симпатије, јер је имао – како су тада тврдиле Сарајлије – магичну песничку снагу. У периоду пре Првог светског рата настала су многа дела посвећена Слогином хору, а међу њима и композиција Само слога Србина спасава. Она је, као веома омиљена и радо певана, убрзо постала и химна Српског певачког друштва Слога.
Слога је наставила активности и након ослобођења и уједињења и поновно васкрсла у јануару 1919. године. У том периоду СПД поседовало је и властите некретнине – зграду Слоге која је била популарни културни центар младих.
После Другог светског рата СПД Слога укинуто је, као и сва друга друштва са националним предзнаком. Педесетих година, зграда Слоге је национализована (одузета), од стране комунистичких власти и од тада до данас СПД Слога покушава да ту зграду врати у своје власништво.
Рат у БиХ 90-тих донео је нову голготу сарајевским Србима. Сви православни храмови тада су били затворени, осим Старе цркве на Башчаршији, у којој су се чланови хора окупљали и певали у славу Бога. Уз ноте и партитуре доносили су и сопствени огрев да загреју неусловне просторије.
Када су власти бивше Југославије забраниле деловање Слоге у њену зграду уселили су КУД Слободан Принцип Сељо. Данашње власти Федерације БиХ и Кантона Сарајево Слогу су преименовали у Академски културни центар Универзитета у Сарајеву. Данас је у зграду Слоге дозвољен приступ многим уметницима, али не и СПД Слога и њеном хору, који су стварни власници тог простора. Чланови хора Слоге очекују да ће се извршити реституција имовине у БиХ и да ће им, њихова зграда, бити враћена.
Године 1928. Орден Св. Саве петог степена од Српске патријаршије, потом 1996. и 1999. Грамату од Митрополије Дабробосанске. Године 2002. Орден Св.Саве првог степена, 2008. Златни орден Св. Петра Дабробосанског, 2009. Орден Његоша првог реда од председника Републике Српске и 2014. Златну медаљу на хорском фестивалу Мајске музичке свечаности у Бијељини.
Слога – поред певања негује и богату концертну и такмичарску активност.
Рада Ђокић СТОЈАДИНОВИЋ, РТС