Стиже ново поскупљење струје у Србији: Мења се правило за обрачун, ево шта ће бити другачије на рачунима

Цена електричне енергије у Србији могла би да буде повећана већ у октобру, а најкасније до краја године.

Цена електричне енергије у Србији могла би да буде повећана већ у октобру, а најкасније до краја године, док би истовремено могла да буде промењена и граница за улазак у плаву тарифу. То би значило да би део домаћинстава која имају већу потрошњу могао да плаћа струју скупље него до сада.

Берзански аналитичар Бранислав Јоргић рекао је за Еуронеwс Србија да је договор о повећању цене већ постигнут, али да још није прецизирано када ће нова цена почети да се примењује.

Према његовим речима, повећање би могло да буде између 3,7 и 4,7 одсто. Формула предвиђа да се на стопу инфлације дода још један процентни поен.

„Постоји одређена формула, а то је стопа инфлације плус један одсто“, објаснио је Јоргић.

Мења се и граница за плаву зону

Осим саме цене киловат-сата, могла би да буде промењена и такозвана блок тарифа, односно границе потрошње које одређују да ли домаћинство улази у зелену, плаву или црвену зону.

Према предлогу, ниво за зелену тарифу могао би да буде спуштен. То значи да би део домаћинстава која троше више електричне енергије раније прешао у плаву зону, где се струја обрачунава по вишој цени. Коначну процедуру требало би да покрене Електропривреда Србије. ЕПС треба да поднесе захтев Агенцији за енергетику, уз податке о датуму почетка примене, висини повећања и евентуалној промени граница блок тарифа. Агенција потом има рок од 30 дана да да или ускрати сагласност.

Зашто се мења цена струје?

Јоргић је подсетио да Међународни монетарни фонд инсистира на томе да цена струје више одговара стварним трошковима производње, док би грађани који не могу да плате пуну цену требало да буду заштићени субвенцијама. За те намене предложено је око 3,3 милијарде динара. Идеја је да грађани који могу да плате економску цену то и учине, док би помоћ била усмерена на енергетски угрожена домаћинства. Повећање цене би, с друге стране, требало да донесе веће приходе ЕПС-у и смањи потребу за његовим субвенционисањем из буџета. Проблем за ЕПС представљају и трошкови увоза електричне енергије. Када домаћа производња није довољна, струја се купује на регионалном тржишту по вишим ценама. Додатни фактор је хидролошка ситуација, јер мања производња хидроелектрана повећава потребу за другим изворима енергије.

Шта се дешава са гасом и нафтом?

Кретање цена енергената на светском тржишту додатно компликује ситуацију. Јоргић наводи да је нафта у тренутку разговора била око 107-108 долара по барелу, уз раст од око 10 одсто за недељу дана, док је гас поскупео око 12 одсто. За Србију је посебно важно питање наставка аранжмана о снабдевању руским гасом. Продужење би, према Јоргићевим речима, омогућило континуитет снабдевања и цену нижу од тржишне, иако би она могла бити виша него раније. Истовремено, важан је и транспорт гаса преко Бугарске, као чланице Европске уније. Када је реч о нафти, Србија не може да избегне утицај глобалних цена, а држава кроз акцизе покушава да ублажи њихов пренос на грађане.

Шта ће бити са НИС-ом?

Још једно важно питање за енергетско тржиште јесте будућност Нафтне индустрије Србије и евентуална промена власничке структуре. Јоргић наводи да рокови за завршетак тог процеса истичу крајем месеца, док би односи између Мађарске и Русије могли додатно утицати на преговоре, имајући у виду улоге МОЛ-а и руских компанија у власничкој структури. За грађане ће, међутим, најнепосреднија промена бити она коју донесе нова цена електричне енергије – посебно ако уз само поскупљење буде спуштен и праг за улазак у скупљу тарифну зону.

Espreso/mondo