Предизборна утакмица у Србији званично је почела, а први са центра кренули су представници Студентске листе скупом у Новом Саду.
Управо је Нови Сад централна тачка антивладиних и антикорупцијских протеста због погибије 16 људи у паду надстрешнице 1. новембра 2024, из којих је и изникао студентски покрет и прерастао у политичку организацију.
На скупу у центру другог највећег града студентски покрет представио је 30 носилаца листе кандидата за посланике.
Међу њима су: Немања Ђурић, председник Синдиката судске власти, Илија Срдановић, професор Медицинског факултета у Новом Саду, социолог Јово Бакић и Љубица Опарница, професорка Педагошког факултета у Сомбору.
„Родитељ сам двоје деце, запослен сам, сваки дан видимо неку неправду, ово нам је можда последњи тренутак да се разбудимо и учинимо да нам држава буде боља“, рекао је Љубомир Алексић, који је дошао на испред Народног позоришта, за ББЦ на српском.
Међу кандидатима студента који су изашли на бину били су су и Радомир Саичић, професор Хемијског факултета, политиколог Адем Маврић и глумац Тихомир Станић.
За Српску напредну странка и актуелног председника државе Александра Вучића, који одбацују оптужбе за корупцију и злоупотребу власти, протести су највећи изазов откако су на изборима 2012. дошли на власт.
Ванредни парламентарни избори на којима се бира 250 посланика биће одржани 25. октобра, а свака листа мора да прикупи 10.000 потписа за подношење кандидатуре Републичкој изборној комисији.
Шта смо чули и видели у Новом Саду?
‘Шид против шизоња’ био је први велики транспарент који сам видела на платоу испред Српског народног позоришта у Новом Саду.
Подсетило ме је на разне варијације тог натписа који смо гледали на претходним студентским окупљањима, протеклих скоро два године.
У позиву на први студентски митинг, студенти су написали „Одавде је почело“.
Почело је из другог највећег града у Србији, погибијом 16 људи у паду надстрешнице на Железничкој станици, на пола сата хода од места где сам стајала, испред импровизоване бине.
Пиштаљке, вувузеле, транспаренти – врло слично свему ономе што гледамо месецима уназад.
Али, овај пут, окупљени су скандирали нека од имена која су се нашли на позорници испред Позоришта.
Највеће овације добио је локални кардиолог Илија Срдановић.
„Одговор траже жртве, њихове породице и сви ми, а да ли смо добили одговоре, да ли има правде у Србији, да ли су институције одреаговале“, упитао је Срдановић.
„Неће они наћи кривце зато што су они најодговорнији и највећи кривци“, додао је, док су га, као и друге говорнике, прекидали повици окупљених „пумпај, пумпај“.
Скуп је завршен после сат времена.
„Срећан сам што сам доживео да будем сведок ове митске, величанствене борбе студената против зла које, у својој похлепи, прети да уништи све вредности, културне и материјалне, које је овај народ вековима стварао“, рекао је глумац Тихомир Станић, док је иза њега стајало 30 кандидата са Студентске листе.
Недуго пошто је председник Србије Александар Вучић расписао ванредне парламентарне изборе за 25. октобар, група од 14 људи, махом универзитетских професора, основала је групу грађана „Студентска листа-Студенти побеђују“.
Међу потписницима су: Марија Маруна, Катарина Шћепановић, Горан Перишић, Станислав Милошевић, Александар Чупић, Миљан Салата, Милица Јовановић, Сања Фриц, Мирјана Николић, Радомир Саичић, Душан Ђурђевић, Жељко Хубач, Маја Црногорац Ђурић и Мирослав Андрић.
Сви они су на ‘Студентској листи’, потврдила је Марија Маруна, професорка на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.
„Студентска листа ће бити објављена када буде предата Републичкој изборној комисији (главном изборном органу)“, каже Маруна, одговарајући када ће бити познат цео списак кандидата.
Неке опозиционе странке, попут Демократске странке, Зелено-левог фронта и Социјалдемократске странке бившег председника Србије Бориса Тадића саопштиле да подржавају студенте и пружају им сву логистичку.
Ко је оснивач Групе грађана ‘Студентска листа’?
Катарина Шћепановић, потпредседница Форума београдских гимназија, професорка енглеског језика и књижевности у Филолошкој гимназији у Београду и синдикална активисткиња.
„Укинула бих сваку врсту такмичења и оцењивања макар у нижим разредима основне школе, сматрам да деца прерано улазе у утакмицу једни с другима и трку за оценама.
„Смањила бих број предмета и обим градива, увела много више практичног и експерименталног у наставу и вратила бих домаћинство и прву помоћ“, изјавила је за портал Зелена учионица.
Горан Перишић, радник РБ „Колубара“ из Лазаревца, о којем су медији писали када је остао без посла због објаве на друштвеним мрежама.
Његове колеге и сарадници тврдили су да је стварни разлог отказа била подршка студентима и синдикални рад.
После одлуке инспекције рада да буде враћен на посао, уследио је спор са послодавцем Електро-привредом Србије (ЕПС).
Станислав Милошевић, асистент на београдском Математичком факултету на Катедри за астрономију.
Током гостовања у програму Радио-телевизије Србије (РТС), искористио је милионски аудиторијум да каже да се враћа на факултет како би подржао студентске блокаде које су тада биле у јеку.
„Била је то грађанска и академска дужност, јер су студенти и факултети у блокади, изјавио је касније.
Миљан Салата, београдски архитекта и друштвени активиста ког је полиција привела половином 2025. године, током студентске блокаде Сајма у Београду.
На студентској листи је и Александар Чупић, асистент на Саобраћајном факултету у Београду на Катедра за поштански саобраћај и мреже.
Током протестног пешачења студената до Крагујевца у фебруару 2025, Чупић је са породицом обезбедио калорифере и пластенике у Сопоту, приградској београдској општини, како би имали где да спавају.
Једна од кандидаткиња са студентске листе је и Милица Јовановић, асистенткиња на Факултету организационих наука и чланица Побуњеног универзитета, неформалне мрежа професора, истраживача и запослених у високошколским установама у Србији
Често је говорила о притисцима на Универзитет и да институције не раде властити посао.
На листи је и Сања Фриц, доценткиња Грађевинског факултета у Београду, а ужа специјалност су јој путеви, железнице и аеродроми.
У медијима блиским властима критиковали су је због чланства у Републичкој ревизионој комисији, која је давала мишљење о студији оправданости и идејном пројекту реконструкције и изградње брзе пруге Београд – Суботица.
Међутим, она није вршила стручну контролу пројекта реконструкције новосадске Железничке станице, пренео је дневни лист Данас.
„По законима, станица није смела да буде пуштена у рад, а приче да је постојала дозвола за пробни рад из априла 2024. није утемељена јер објектима, попут станица, не може да се издаје таква дозвола“, изјавила је Фриц.
Још једна професорка на листи је Мирјана Николић, са београдског Факултета драмских уметности.
Она је од 1. октобра 2024. ректорка Универзитета уметности, а подршку студентима исказала је и на великом протесту на београдском Тргу Славији 23. маја 2026.
„Данас са ове позиције не говорим само као професорка, већ као грађанка, једна од вас, која жели да дигне глас против корупције, бахатости и непоштовања закона“, поручила је тада Николић.
На истом скупу био је и Радомир Саичић са Хемијског факултета и члан Српске академије наука и уметности који је такође на студентској листи.
„Дубина кризе је таква да није довољна пука смена владајуће гарнитуре, већ су потребне стратешке, тектонске промене и суштински преображај“, рекао је у интервјуу поводом протеста.
На листи је и Душан Ђурђевић са Факултета техничких наука са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Северној Митровици.
Један од оснивача групе грађана је Жељко Хубач, драматург Народног позоришта у Београду, који је са многобројним колегама од почетка пружао подршку студентима.
„Знам да они покушавају да на овај начин тас насиља са себе превуку на ове младе људе.
„Али то је бесмислен покушај“, поручио је после једног протеста у Новом Саду.
Два пута се кандидовао за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), али је у јуну 2026. повукао кандидатуру.
Хубач је познат и по сценарију за популарну ТВ серију ‘Радио Милева’ која је емитована на РТС-у.
Студенти су у априлу 2025. блокирали зграду јавног сервиса док се не распише нови конкурс за (РЕМ), што и јесте учињено али ово тело и даље није добило нови састав.
Маја Црногорац Ђурић, чланица заједнице Предшколски круг, која окупља запослене у предшколству, такође је на студентској листи.
Кандидат студената је и Мирослав Андрић орални хирург.
„Наши студенти су једини ‘терористи’ који се боре за расписивање избора“, изјавио је.
BBC.COM
