ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ ШОКИРАО СВЕ СВОЈОМ ИЗЈАВОМ О СТУДЕНТИМА

Оснивач и први председник Српске напредне странке (СНС), истакнути радикал и бивши председник Србије Томислав Николић, активно учествује у преизборној кампањи листе „Уједињена Србија“, па је тако пре два дана био и један од говорника на скупу који је организован у крагујевачкој хали „Језеро“.

Будући да је Крагујевац одувек био означен као главно упориште гласача Томислава Николића, који је родом из околне Бајчетине, није изненађујуће што га је зарад предизборне кампање, из политичке пензије, повукао и ангажовао исти онај који га је у ту превремену пензију и послао.

Обраћање у хали „Језеро“ отпочео је истицањем свог шумадијског порекла и тврдњама о својој трајној и нераскидивој повезаности са шумадијским округом, а посебно Крагујевцем.

Историја је пак, показала да Николићев локалпатриотизам није претерано утемељен, будући да је и као пензионер без обавеза, наставио да негује „нераскидиву повезаност“, али на даљину – из београдске Ужичке улице на Дедињу и државне виле.

Обраћање је настављено причама о последицама 5. октобра 2000. и демократских промена, да би потом било настављено критиковањем главног актуелног противника његових политичких сабораца, блокадера – то јест студентског покрета.

„Грађанима се данас нуди политички сценарио сличан оном из 2000. године, али су овога пута у његово спровођење укључене и образовне установе“, започео је Николић па наставио:

„Сматрају да нисмо научили ништа. Подмећу нам истоветну ситуацију, само што су овог пута ушли и у школе и из њих извели ђаке. Нас Крагујевчане историја учи да стрепимо када нашу децу изводе из школе”, поручио је Николић, очигледно алудирајући на један од најстрашнијих догађаја из српске историје XX века, који ће наредних дана обележити 85. годиншњицу.

Упитању је „извођење“, односно стрељање крагујевачких гимназијалаца, које је као нацистичка одмазда извршено 21. октобра 1941. у Шумарицама. На овај начин, Николић је поистоветио један од најстрашнијих ратних злочина са студенстком побуном, којој су се убрзо прикључили и средњошколци.

Осим што је повод актуелне побуне била погибија 16 невиних душа које су остале под тонама бетона надстрешнице на новосадској железничкој станици, ђаке о којима је Николић говорио није нико „извео“ из школа, већ су то учинили сами, револтирани што је од почетка све указивало да је за новосадску трагедију одговоран управо државни врх.

Иако је био принуђен да се уочи доласка на власт 2012. представи као европејац, Николић очигледно није стигао да савлада неопходно градиво, посебно оно које се тиче Европске конвенције о људским, а посебно правима детета. У тој конвенцији јасно се наводи да чак и малолетници имају право да јавно исказују свој став и протест, посебно они који се налазе на прагу пунолетства.

Ових дана Николићу је поново ближа бајата радикалска реторика о „спољном фактору“ који је злоупотребио и искористио младе, испуштајући да упита своје партијске саборце како су дозволили да им такви фактори вршљају по држави поред свих расположивих безбедносних служби.

Поређењем данашњих ђака који су накратко напустили наставу из протеста што нико из власти и Николићевих „наследника“ не преузима одговорност за новосадску трагедију, са ратним злочином, одабиром, присилним извођењем и мучким стрељањем гимназијалаца од стране нациста, бивши председник и „родоначелник напредњака“ успео је да засени све своје пређашње говоре, где је у тесној конкуренцији, заувек остао уписан и онај да је „И Тито пред смрт имао проблема са ногом“, а који се односи на премијера Србије Зорана Ђинђића, убијеног неколико дана касније.

Нова.рс

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *