Дубоко међу шумама једне од најлепших српских планина крије се место на којем природа као да је одлучила да занемари правила. Док би се очекивало да киша подигне ниво воде, овде се догађа управо супротно. А необично понашање воде није једина ствар због које су ова језера обавијена причама и легендама.
Србија има велики број језера која су позната по боји воде, необичном пореклу или пејзажима који их окружују, али мало које може да се похвали феноменом какав се везује за Кошанинова језера на Голији.
Скривена међу шумама букве, јеле, смрче и бора, на око 900 метара надморске висине, ова два мала језера годинама привлаче пажњу управо због необичног понашања воде. Када наступе кишни дани, уместо очекиваног раста, ниво воде опада, док током сунчаног времена вода може да надолази. О овом феномену говори више туристичких и стручних извора који се баве природним карактеристикама Голије.
Два језера скривена у шуми
Кошанинова језера заправо чине две водене површине, Велико и Мало језеро. Елипсастог су облика и налазе се у сливу Студенице, а име су добила по познатом српском ботаничару Недељку Кошанину, рођеном у овом крају, који се бавио проучавањем природе Голије.
Велико језеро данас не изгледа онако како већина људи замишља класично планинско језеро. У великој мери обрасло је вегетацијом и представља специфичну тресавску биљну формацију. Метласта оштрица формирала је велике бусене, док у стварању тресаве учествују и маховине. Када вегетација озелени, поједини делови могу чак да оставе утисак ливаде, а не језера.
Западно од њега налази се Мало Кошаниново језеро. Оно је неколико метара више од Великог, а вода из њега повремено отиче бочним каналом дугим тридесетак метара према већем језеру. Мало језеро дугачко је око 90 метара, његова површина износи око 29 ари, а наводи се да је дубоко приближно седам метара.
Када пада киша, вода опада
Ипак, управо је понашање нивоа воде оно због чега су Кошанинова језера постала једна од необичнијих природних прича из Србије.
На више места забележено је да током кишних дана ниво воде опада, док за време сунчаних периода вода надолази. У појединим популарним текстовима овај феномен је представљен готово као потпуна мистерија, али доступни извори не пружају довољно чврсто научно објашњење да би се могло категорички тврдити због чега се то догађа. Због тога је прецизније говорити о забележеној необичној појави него јој приписивати непроверено објашњење.
Читав простор је, заправо, много сложенији него што се на први поглед чини. Докторска дисертација Универзитета у Београду која се бави геонаслеђем Голије и Пештера Кошанинова језера описује као тресаву и указује на процес геолошког старења и постепеног запуњавања језера вегетацијом.
Још једна занимљивост везана је за Мало језеро. У туристичким изворима који се позивају на ранија истраживања наводи се да је у доњем тресавском делу утврђена слана вода, што овом необичном месту даје још једну карактеристику коју посетилац тешко очекује усред планине.
Тамо где наука застане, почињу легенде
Као што се често догађа са местима чије необичне појаве људи некада нису могли лако да објасне, и око Кошанинових језера настале су легенде.
Једна од њих говори да су се на овом месту окупљале горске виле и играле коло. Велики бусени вегетације на језеру у народним причама повезивани су управо са њима, док су кругови другачије боје у трави представљани као трагови вилинског кола.
Данас такве приче припадају фолклору, али заједно са необичним понашањем воде доприносе атмосфери због које Кошанинова језера делују готово нестварно.
А можда је највеће изненађење то што се ово место не налази у неком тешко доступном делу света, већ на Голији, у близини села Врмбаје и недалеко од правца који води према манастирима Придворица и Студеница. Упркос томе, Кошанинова језера и даље остају далеко мање позната од најпопуларнијих природних атракција Србије.
Управо у томе можда и јесте њихов највећи шарм. Међу планинским шумама налази се пар малих језера која на први поглед не делују спектакуларно, све док не сазнате да се, према забележеним подацима, понашају потпуно супротно од онога што бисмо очекивали, киша им не мора донети више воде, док сунце може да учини управо то.
Директно.рс