Вашингтон спрема велики преокрет у Украјини: Четири тачке које мењају судбину Европе

Сједињене Америчке Државе и европске земље припремају нову мировну иницијативу за Украјину, чији поједини елементи указују на могућност великих промена у односима Русије, Кијева и европских престоница.

Вашингтон покушава да пронађе решење које се не би заснивало искључиво на прекиду ватре, већ и на широком економском споразуму. У плану који се разрађује заједно са европским партнерима разматрају се америчке инвестиције, руска нафта и гас, укидање санкција и могућност поделе енергетских прихода између Москве и Кијева.

О припреми мировног плана од четири тачке известио је колумниста Вашингтон поста Дејвид Игњатијус, позивајући се на америчког званичника упознатог са преговорима. Циљ је да се обема странама понуди не само примирје, већ и модел послератног економског уређења у којем би финансијски интереси постали додатни подстицај за окончање борби.

Један од најнеобичнијих елемената предлога јесте могућност да се обнова Украјине претвори у велики међународни инвестициони пројекат. У разматраној шеми појављују се Светска банка и Блекрок, једна од највећих светских компанија за управљање имовином.

Од Кијева се очекује да представи процену укупних трошкова обнове и гаранције да ће међународна средства бити наменски потрошена. То подразумева прецизне одговоре на питања ко ће финансирати пројекте, под којим условима ће капитал улазити у земљу и на који начин ће улагања бити заштићена.

Обнова се не односи само на порушене зграде, путеве и електране. Велики инвеститори захтевају јасна правила финансирања, контролу трошкова и механизме који ће обезбедити сигурност уложеног новца. Због тога би Украјина морала да дефинише основне финансијске услове будуће обнове још пре завршетка сукоба.

Ипак, помињање Блекрока у овој шеми не значи да се компанија већ обавезала да инвестира одређену суму. Њено могуће учешће за сада представља део разматраног економског модела.

Други велики економски елемент односи се на повратак руских енергената на европско тржиште. Предлог предвиђа могућност обнављања испорука руске нафте и гаса европским потрошачима, уз успостављање механизма за расподелу прихода између Русије и Украјине.

Истовремено се разматра постепено укидање санкција Москви. После вишегодишњих ограничења и преусмеравања енергетских токова, амерички преговарачи испитују могућност да руски енергенти поново постану значајан део европског снабдевања у оквиру ширег мировног споразума.

За Русију би такав аранжман значио могућност обнове дела извозних прихода и економских веза. Украјина би добила прилику да остварује финансијску корист од енергетског пословања са Русијом, док би европске државе добиле додатни извор снабдевања, уз потенцијално смањење енергетских трошкова.

Посебно осетљиво питање представљају безбедносне гаранције Украјини. Предложени механизам подразумева да се САД и европске државе обавежу на пружање војне помоћи Кијеву у случају новог руског напада.

Амерички званичник упознат са преговорима упоредио је ову могућност са петим чланом оснивачког уговора НАТО, који предвиђа колективну одбрану чланица. Међутим, Украјина тиме не би постала чланица Алијансе, а конкретни начини спровођења таквих гаранција још нису представљени.

Паралелно са тим, Москва би могла да закључи посебне безбедносне споразуме са европским државама. Њихова садржина и обавезе које би из њих проистекле остају предмет разговора.

Најспорнији део читавог плана тиче се територија. Четврта тачка предвиђа прекид ватре дуж постојеће линије борбеног додира, при чему би Русија задржала контролу над територијама које држи у тренутку постизања споразума, укључујући део Донбаса.

За Украјину би то значило прихватање наставка руске контроле над тим подручјима. Ипак, предлог не прецизира да ли би Кијев морао и правно да призна њихову припадност Русији, што оставља отвореним једно од најосетљивијих питања могућег договора.

Додатну неизвесност представља став Кремља, који се раније више пута противио једноставном замрзавању сукоба и инсистирао на уклањању његових основних узрока. Због тога не постоји гаранција да би Москва прихватила прекид ватре који би се заснивао на тренутном стању на фронту.

Иако план обухвата безбедност, територије и милијарде потенцијалних инвестиција, његово спровођење могло би да почне решавањем знатно ужег питања — међусобних удара на нафтну инфраструктуру.

Амерички председник Доналд Трамп захтева обустављање таквих напада као услов за напредовање мировне иницијативе. На преговорима на Флориди, његов специјални изасланик Стив Виткоф и Џаред Кушнер поново су затражили од украјинске делегације да прекине нападе на руске рафинерије нафте.

Вашингтон овај захтев повезује и са стањем на тржишту горива. Истовремено је Трампова администрација ублажила ограничења која се односе на руско дизел-гориво, док америчка страна, како је пренео Ројтерс, рачуна да би енергетски споразум могао да подстакне Москву на активније мировне преговоре.

Тиме се обликује редослед могућих корака. Најпре би требало постићи договор о ограничавању напада на енергетску инфраструктуру, а затим отворити шире разговоре о економском споразуму који би омогућио повратак руских енергената на европско тржиште.

Спор око рафинерија зато може постати први озбиљан показатељ спремности Москве и Кијева на много веће уступке. Ако стране не успеју да се договоре о обустављању енергетских удара, преговори о сложенијим економским и територијалним питањима могли би да се суоче са још већим тешкоћама.

Суштина америчког приступа јесте покушај да се свакој страни понуди конкретна корист од окончања сукоба. Москва би добила перспективу постепеног укидања санкција, обнављања енергетског извоза у Европу и задржавања контроле над територијама које тренутно држи.

Кијеву би били понуђени међународно финансирање обнове, безбедносне гаранције и могући приходи од енергетског аранжмана са Русијом. Европске државе би, уз могућност јефтинијег снабдевања енергентима, добиле прилику за успостављање новог регионалног безбедносног споразума.

Иза такве конструкције остаје питање које амерички преговарачи тек треба да разреше: могу ли економске користи, инвестиције и енергетски приходи да учине прихватљивим територијални компромис на који Москва и Кијев засад нису спремни.

Од одговора на то питање зависи да ли ће предлог од четири тачке прерасти у стварни мировни споразум или ће остати још један покушај да се различити политички, војни и економски интереси обједине у заједничко решење.

Wебтрибуне

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *