Недавно сам била у Риму. Растужило ме до кости кад сам чула да је Рим већи од Хрватске. А немају ни предсједницу државе, ни премијера који на тевеу говори као да је Обама, ни сабор ни владу. Укратко, Рим је већи од Хрватске а није држава и нема своју ескадрилу. Јадни Рим.
Загуглала сам “ескадрила”. То је “постројба у ратном зракопловству.” Амери ће нашој пресједници, врховном команданту хрватских оружаних сила, продати питај бога колико парова челичних крила а онда ћемо тим постројбама кренути у рат. Против кога? Ја бих да за почетак са црном земљом саставимо Словенију јер ми се не да стално куповати њихове вињете. Често тамо путујемо на концерте, идемо у ресторан где смо се мој муж и ја први пут пољубили док је он био њезин муж, ресторан је у Радовљици и зове се “Лецтар”. Ако тамо нисте јели гобову јуху не знате што је живот. Да није јебених вињета пут у Радовљицу био би јефтинији а и гобова јуха. Само, кад кренемо на Словенију требало би пазити камо бацити бомбе. Мени се свиђа и Љубљана, тамо ми живи пријатељица, свиђа ми се и Блед и Бохињ. И Цеље. И Ново Место. Јебига. Муж ми је рекао да је Словенија у НАТО-у и да ми не смијемо ескадрилати чланицу НАТО-а.
А да ескадриламо БиХ? Оно тамо око Неума. То је добра идеја. Не би требало градити Пељешки мост, знате ли ви која је то лова, морат ћемо продати сву нашу воду и све шуме и још ћемо бити дужни. Кад би ескадрилали онај комад земље који нам треба као крух могли бисмо из БиХ шверцати у Хрватску цигарете, то јест не бисмо морали шверцати из БиХ цигарете јер би БиХ била Хрватска. Само, јебига, БиХ је америчка војарна, не можемо даром који смо купили од Амера гађати америчко тло.
Мени би било супер да ескадриламо Македонију јер нешто екскадрилати морамо кад имамо ескадрилу. Није у НАТО-у, мања је од Хрватске, кад је освојимо моћи ћемо тамо без докумената гутати јухе од поврћа. Била сам у Скопљу. Јела сам похани лук, најбоље колаче на свијету, била на Охридском језеру. Кад освојимо Македонију појефтинит ће наушнице од охридског бисера. Сигурно бисмо укинули и забрану лова на охридску пастрву. Кад бомбардирамо Македонију у њој би све било дозвољено као што је то код нас и ни једна животињска врста не би „лишо“ прошла. Једини је проблем што је Македонија јако близу Косова, а Косово је америчка база. Што кад наши пилоти обучени за летове Крк-Загреб полете из америчке базе и баце америчке бомбе из америчких авиона на америчку базу? Најебасмо, браћо и сестре, најебасмо.
Србија! СРБИЈА! Србија није у НАТО-у и никад неће бити док у нама хрватско срце бије. У бој, у бој за народ свој! Наша постројба у ратном зракопловству могла би ескадрилирати нашег крвног непријатеља колико јој срце жели. И све што је њихово постало би наше и ми би постали већи и од Рима и од Милана. И сав њихов кајмак био би наш. У београдском “Вуку” јели бисмо феноменалну телетину која би била хрватска телетина, а ресторан “Вук” би се звао “Црвенкапица”. И свакако, желим рећи НИКАКО се наша ескадрила не би смјела обрушити на београдски ресторан “Реку” јер ја тамо славим рођендан.Кад освојимо Србију “Река” ће постати “Ријека”. Да, никако Београд бомбардирати око Нове године јер у њему пола Хрватске дочекује Нову годину.
Е, јебига. Кад су Срби чули да смо ми добили, купили, војну ескадрилу од Амера одмах су они себи наручили војну ескадрилу од Руса. Ако их нападнемо почет ће Трећи свјетски рат а то не би било добро. Што учинити кад добијеш, купиш америчку ескадрилу а никога не смијеш напасти? Фрустрира човјека. Имаш челична крила а не смијеш полетјети.
Имам идеју, имам идеју. Предлажем да наш врховни командант сједне у кабину једног ескадрилца, да јој копилот буде премијер, да истресу бомбе на Сабор и Владу. Додуше, наш ће пар челичних крила најебати, смакнут ће га амерички ловци јер је напад на наш Сабор и на нашу Владу напад на Америку па бисмо код ескадрирања остали и без Сабора и без Владе и без команданта и без премијера. То има своју лошу и своју добру страну. Лоша је та што не бисмо сваки дан гледали нашу прекрасну предсједницу и слушали нашег премудрог премијера. Добра би била што бисмо најзад постали нормалан, мали, европски град.
Ведрана РУДАН