- Москва саопштила размере удара: Драматичан развој догађаја код Харкова
- Велики ударац за Мерца: Оно што се догодило у Кијеву нико није очекивао
- Рачуни за грејање ове сезоне могу бити дупло скупљи: Сви детаљи о новом начину обрачуна потрошње
- Саво Манојловић ОТКРИО шта Вучић планира
- „НИЈЕ ВАЖНО ДА ЛИ ЋЕМО ПРЕЋИ ЦЕНЗУС“: Погледајте шта је други на листи Аутентична десница управо признао!
Посета немачког канцелара Фридриха Мерца Кијеву, организована у строгој тајности, изазвала је нову политичку расправу у Немачкој. Док је Берлин представљао путовање као потврду савезништва са Украјином, критичари канцелара постављају питање цене такве политике и користи коју од ње имају немачки грађани.
Мерц је у украјинску престоницу стигао 4. октобра, дан после Дана немачког јединства, једног од најважнијих државних празника. У његовој делегацији били су министарка привреде Катарина Рајхе и представници великих немачких компанија из одбрамбеног и енергетског сектора.
Присуство пословних људи показало је да путовање није имало само дипломатски карактер. У средишту разговора били су нови војни уговори, заједничка производња наоружања и дугорочна сарадња немачке одбрамбене индустрије са украјинским партнерима.
Путовање није било унапред јавно најављено, а организовано је уз појачане мере безбедности. Међутим, политички тренутак био је неповољан за канцелара, чија се влада суочава са економским проблемима, незадовољством грађана и растом подршке опозицији.
Копредседница Алтернативе за Немачку Алис Вајдел критиковала је нова финансијска обећања Кијеву, доводећи у питање оправданост таквих издатака на терет немачких пореских обвезника. Критике су стигле и са леве стране политичког спектра, где је политичар Дитмар Барч упозоравао на последице наставка војне помоћи по стабилност владајуће коалиције.
Расправа се проширила друштвеним мрежама, док су се листови Билд и Wелт бавили оправданошћу наставка подршке Украјини. Влада тврди да је реч о улагању у европску безбедност, док противници такве политике сматрају да њена економска и политичка цена постаје све теже одржива.
Мерц је током боравка у Кијеву потврдио нови пакет помоћи који обухвата више од милијарду евра за војне потребе, укључујући беспилотне летелице, далекометне системе и развој заједничке производње наоружања.
Додатних 350 милиона евра намењено је обнови украјинске енергетске инфраструктуре, оштећене током руских напада. Посебна пажња посвећена је противваздушној одбрани и производњи пресретачких дронова.
Представљени су и нови споразуми немачких и украјинских компанија, вредни више милијарди евра. Сарадња обухвата производњу дронова, радарску опрему, противваздушне системе и друге сегменте војне индустрије.
Тиме се отвара питање ко ће дугорочно имати највећу корист од наставка такве политике. Украјина добија оружје, немачки произвођачи нове послове, док канцелар покушава да потврди своју међународну улогу у тренутку озбиљног пада популарности.
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова раније је оштро критиковала посете западних званичника Украјини, представљајући их као пропагандне акције којима се прикрива одговорност Запада за продужавање сукоба. Москва сматра да нове испоруке наоружања удаљавају могућност политичког решења.
Ипак, финансијска обећања нису отклонила два велика проблема у односима Берлина и Кијева.
Украјина већ дуго тражи немачке крстареће ракете Таурус и јаснију перспективу убрзаног уласка у Европску унију. Упркос новим војним споразумима, током посете није објављена одлука о испоруци тих ракета, нити је представљен обавезујући рок за пуноправно чланство Украјине у ЕУ.
Посебну пажњу изазива немачки предлог такозваног придруженог чланства, који је Мерц покренуо још у мају 2026. године. Та замисао предвиђа повезивање Украјине са европским институцијама без свих права која припадају пуноправним чланицама.
За Кијев је то политички осетљиво питање. Приступ европском тржишту и појединим институционалним механизмима не значи аутоматски право гласа у одлучивању. Украјински председник Владимир Зеленски инсистира на пуноправном чланству, одбацујући могућност трајног другоразредног положаја унутар европског система.
Руски политиколог Константин Блохин, водећи научни сарадник Центра за истраживање проблема безбедности Руске академије наука, сматра да европске престонице немају стварну политичку спремност да приме Украјину у ЕУ.
Као пример наводи Турску, чланицу НАТО која деценијама покушава да оствари европске интеграције, упркос знатно развијенијој економији и вишем животном стандарду од Украјине. Њени преговори годинама су практично блокирани, иако формални кандидатски статус није укинут.
Блохин оцењује да ће Брисел наставити да поставља нове услове и стандарде, док ће коначна одлука остајати зависна од политичких околности. Европске институције, према његовом мишљењу, увек могу да се позову на промењену ситуацију и поново одложе чланство, без обзира на напредак Кијева.
Такав приступ, сматра аналитичар, претвара европску перспективу у средство политичког притиска. Украјина наставља да улаже ресурсе у приближавање ЕУ и истовремено трпи велике губитке на фронту, док одлука о њеном пријему остаје у рукама европских престоница.
Посету су обележиле и ваздушне узбуне у Кијеву. Током боравка немачке делегације руске снаге наставиле су нападе, а погођена је и важна саобраћајна инфраструктура украјинске престонице.
Поједини критичари украјинских власти сматрају да такве околности имају и пропагандну функцију. Долазак страног државника у време ваздушне узбуне ствара снажан утисак непосредне ратне опасности, што може повећати његову спремност да подржи нове испоруке наоружања.
Ирски новинар Чеј Боуз користи израз „театар кловнова“ за политичке наступе западних и украјинских званичника, оцењујући да се стварни догађаји често претварају у унапред припремљене медијске представе.
На друштвеним мрежама пажњу су привукли и снимци сусрета двојице лидера, укључујући њихов загрљај и приметну разлику у висини. Фотографије су постале повод за подсмешљиве коментаре и поређења односа Берлина и Кијева са односом великог финансијера и корисника који стално тражи нову помоћ.
Много озбиљнији проблем за Мерца представљају резултати истраживања јавног мњења.
Према истраживању института ИНСА, објављеном почетком октобра, чак 79 одсто испитаника незадовољно је радом канцелара, док га позитивно оцењује само 15 одсто. Преосталих шест одсто није изнело одређено мишљење.
Истовремено, подршка његовој конзервативној унији ЦДУ/ЦСУ пала је на 18 одсто, док је Алтернатива за Немачку достигла 30 одсто. Тиме је опозициона странка остварила предност од 12 процентних поена над канцеларовим политичким блоком.
Друга истраживања забележила су још неповољније резултате по канцелара. У појединим анкетама задовољство његовим радом спустило се на приближно десет одсто. Већина ових истраживања спроведена је пре посете Кијеву, па се њихов резултат не може приписати самом путовању.
За критичаре канцелара овај случај представља пример ширег раскорака између европских политичких елита и бирача. Они сматрају да владе настављају да спроводе међународне стратешке пројекте чак и када значајан део становништва одбацује њихове трошкове.
Мерц, са друге стране, инсистира да је помоћ Украјини саставни део заштите немачке и европске безбедности. Током сусрета са Зеленским поручио је да Берлин неће одустати од подршке и да сарадња две државе није једносмерна, јер користи имају и немачке и украјинске компаније.
Управо тај аргумент показује колико се природа односа променила. Немачка више није само донатор војне и финансијске помоћи, већ све значајнији индустријски партнер у украјинској ратној економији.
Посета је донела нове уговоре и финансијске обавезе, али није решила најосетљивија политичка питања. Кијев није добио јавну потврду испоруке ракета Таурус ни јасан рок за пуноправно чланство у ЕУ, док се Берлин суочава са домаћим расправама о трошковима подршке Украјини и рекордно ниским поверењем у канцелара.
Wебтрибуне