Немилосрдбост и безрезервна оданост болесној идеологији били су рецепт за успешно управљање концентрационим логорима током Другог светског рата. Веома често су у нацистичкој Немачкој, али и усташкој НДХ надзорнице логора биле жене, које се по суровости ни по чему нису разликовале од мушкараца. Звали су их хијене смрти.
Понекад су биле и екстремније и спремније на радикалније потезе. Свирепост, суровост и одсуство саосећаности лебдели су у свој најгорем издању и над Старом Градишком.
Концентрациони логор Стара Градишка био је под-логор у окриљу Јасеновца, у ком је страдало најмање 80.000 Срба, Рома и Јевреја.
Премијерно приказивање филма „Дара из Јасеновца“, Предрага Антонијевића изазвало је бурне реакције јавности, а на сцене бруталности и свирепости нико није остао равнодушан. Све добија на додатном значају ако се узме у обзир да су неким од најсуровнијих подухвата командовале жене, које по својој свирепости ни по чему нису заостајале у односу на мушке начелнике логора.
Ко су хијене смрти?
Усташку управу женског дела концентрационог логора у Старој Градишки сачињавале су логорница Маја Буждон и „дужноснице“: Милка Прибанић, Божица Обрадовић и Нада Лубурић. Логораши су их описали речима „Пљачкале су и одузимале све од заточеница. Тукле су, кажњавале, бацале у самице и саме убијале за ситницу“.
Нада Шакић
Нада Шакић је била чувар женског логора Стара градишка који је функциониосао у оквиру логора Јасеновац, чији је командант био њен муж, Дино Шакић. Била је полусестра Вјекослава Макса Лунбурића, једног од Павелићевих људи од највећег поверења.
Без трунке оклевања и гриже савести чинила је злодела. Била је позната по честим убиствима и то без икаквог повода. Сведочења преживелих затвореница јасно говоре о томе да би после убиства само „утегла“ одећу, руком прочешљала косу и претварала се као се ништа није догодила.
Како се наводи у сведочењима, увек је била у усташкој зеленој униформи са опасачима, пиштољем и камом у чизми, и патолошки је уживала у зверском мучењу и најчешће убијала без икаквог повода.
Поред нацистичких злочинаца који су се после краха Хитлеровог Трећег рајха разбежали по латинској америци, и усташки прваци су кренули пут Аргентине, где су многи од њих нашли своје уточиште. Најпознатији случај је свакако Анте Павелић, ког је убио Благоје Јововић.
Oto Nada Šakić (pierwsza z lewej) i Marija Buždon Slomić – chorwackie zbrodniarki wojenne. Obie pełniły funkcję strażniczek w obozie kobiecym Stara Gradiska. Mariję zabili w ’45 partyzanci Tity, zaś Nada nigdy nie odpowiedziała za swe zbrodnie.#ustasze #IIWŚ @HolocaustMuseum pic.twitter.com/zGK10OGMze
— II wojna światowa jakiej nie znacie (@IIwojna) September 2, 2018
Избегла казну
Надин брат, Макс Лубурић био је један од пионира усташке емиграције. Јула 1998. године власти Југославије затражиле су од Аргентине њено изручење, а то исто учинила је и Хрватска, додуше са циљем да је што пре врати у земљу и да се заштити од изручења СР Југославији.
Процесом у Жупанијском државном тужилаштву утврђено је да нема доказа за њене злочине, а она је изјавила
Осећам се изврсно, правда је победила. Срећна сам што сам дошла у своју земљу, то ми је и била највећа жеља.
Од тада, Нада је живела у елитном дому пензионера зу хрватској престоници, а средином 2011. године Интерпол је на захтев Србије расписао потерницу за њом, међутим хрватски медији истог дана су објавили да је она преминула пет месеци раније.
Божица Обрадовић
Ову немилосрдну и крволочну „дужносницу“ логора у Старој Грдишци описали су речима „Код ње се не види никакав моменат преиспитивања, то је особа која убије а не трепне“.
Она је између осталог улазила у собе и бирала кога ће водити на клање. Преживели тврде да је немилосрдно тукла жене, бацала их у самице, пљачкала новопристигле логорашице и одузимала им лекове и одећу.
Суморно бдила над затовореницама
Поред прављења „листе“ за клање, Божица је и сама предњачила у извршењу тог дела, а такође се често и одлучивала да претуче неку од затвореница. За њу су говорили да је даноноћно попут змаја суморно бдила над логорашима.
Најјезивије од свега звучи чињеница да је Божица у том тренутку имала свега 16 година, а поред клања, такође је ноћу улазила у собе и гушила жене.
Марија Буждон
Једина управница логора Стара Градишка која је осуђена за своја дела била је Марија Буждон. Према речима преживелих, Марија је била најстарија и наокрутнија од свих управница.
По сведочењу преживелих логорашица, ова особа се садистички иживљавала над женама. Пре свега су јој трн у оку биле млађе жене њених година и оне са малом децом. На њих је пуцала и неколико их убила. Тукла их је палицама и моткама. Пуштала је псе на њих. Наређивала је њихово бацање у самице где су умирале од глади и болести.
Након пораза усташа бежала је пред победничком партизанском војском из Хрватске у Словенију где су ју партизани ухватили. На другој слици су је сликали у затвору тик пред одлазак на суђење на војни суд у Загребу. Осудили су је на казну смрти вешањем исте године.
Саша Јадранин
Blic.rs