БиХ УДАРИЛА НА СРБИЈУ ЗБОГ РАТКА МЛАДИЋА

Министар вањских послова Босне и Херцеговине Елмедин Конаковић најавио је 7. септембра да ће из Амбасаде БиХ у Србији бити повучено готово цјелокупно дипломатско особље, као одговор на поступке званичника Србије након смрти и сахране осуђеног ратног злочинца Ратка Младића.

Конаковић је рекао да у Београду могу остати само амбасадор и конзул, јер о њиховом именовању и евентуалном опозиву одлучује Предсједништво БиХ, док ће остало особље бити повучено. Конзуларни послови требали би бити пребачени на амбасаде БиХ у Загребу и Подгорици.

Одлуку је образложио дешавањима у Србији након Младићеве смрти, укључујући сахрану, комеморацију и поруке које су се појавиле у јавности.

„Да могу, одмах данас бих прекинуо дипломатске односе са Србијом. Оно што могу, радит ћу на томе да односе смањим на најмање могуће“, поручио је Конаковић.

Конаковић је рекао да га „није изненадило“ присуство званичника Републике Српске на сахрани Ратка Младића у Београду, најавивши да ће тражити санкције „на свим адресама“ за појединце који су присуствовали том догађају, укључујући и чланицу Предсједништва БиХ Жељку Цвијановић.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић на Фејсбуку је у реакцији на Конаковићеву најаву оптужио шефа дипломатије БиХ за „лицемерје“ и навео да он треба „најпре (да) изговори имена српских жртава, осуди злочине над њима и објасни зашто се у Сарајеву и даље славе осуђени команданти“.

Шеф бх. дипломатије оцијенио је да је „посљедњи аларм за узбуну“ била порука „Правац Поточари“ истакнута на утакмици Црвене звезде, наводећи да такви догађаји представљају наставак величања ратних злочина и њихових починилаца.

Током дербија Црвене звезде и Партизана 6. септембра, навијачи на сјеверној трибини стадиона Рајко Митић истакли су велику слику Ратка Младића уз натпис: „Правац Поточари“.

Његова слика је остала изложена на сјеверној трибини током цијеле утакмице.

Конаковић је најавио и дипломатску офанзиву према Европској унији и другим међународним партнерима, укључујући слање више нота и писама којима ће, како је рекао, тражити јасну реакцију на однос Србије према пресуђеним ратним злочинима.

Према његовим ријечима, Босна и Херцеговина више неће пасивно одговарати на покушаје ревизије чињеница о ратним злочинима, те ће дипломатским каналима интензивније представљати, како је навео, истину о догађајима из протеклог рата.

Ко је из БиХ отишао на испраћај Младића?
Посмртном испраћају ратног злочинца Ратка Младића у Београду присуствовали су највиши званичници бх. ентитета Република Српска- чланица Предсједништва Босне и Херцеговине Жељка Цвијановић, ентитетски предсједник и премијер, Синиша Каран и Саво Минић, Ненад Стевандић, предсједник Скупштине РС, те више министара ентитетске владе.

Почаст Младићу одали су и Милорад Додик, предсједник Савеза независних социјалдемократа, те градоначелник Бањалуке, Драшко Станивуковић, те представници опозиционе Српске демократске странке Бранко Блануша и Маринко Божовић.

Хиљаде људи у Београду чекају да одају почаст ратном злочинцу Младићу

Међународна упозорења због величања Младића
Из Делегације ЕУ у БиХ упозорено је 7. септембра како је „било какво величање ратних злочинаца, негирање геноцида и ревизионизам у супротности с најосновнијим европским вриједностима и за њих нема мјеста нити у ЕУ нити у земљама кандидатима за чланство у ЕУ“.

На сахрану уз војне и државне почасти претходно су реаговали амерички сенатори Јеанне Схахеен, Цхуцк Грасслеy и Кеитх Селф, који су позвали власти у Србији и Републици Српској да се дистанцирају од церемоније.

„Ратко Младић био је ратни злочинац и архитекта геноцида у Сребреници, у којем је убијено више од 8.000 бошњачких мушкараца и дјечака“, навели су сенатори у заједничкој изјави, упозоравајући да би величање његове смрти представљало скрнављење сјећања на жртве и тест спремности Србије и Републике Српске да раскину с насљеђем ратних злочина.

Европска комесарка за проширење Марта Кос отказала је претходно планирану посјету Србији, оцијенивши да је величање особе осуђене за ратне злочине и геноцид у Босни и Херцеговини неспојиво с вриједностима на којима почива европски пут.

Бивши командант Војске Републике Српске (РС) Ратко Младић, којег је Хашки трибунал осудио за геноцид и друге ратне злочине у Босни и Херцеговини, сахрањен је у Београду у понедјељак, 7. септембра, уз најављене војне и државне почасти.

Младићу је у суботу, 5. септембра, у Дому Војске Србије у Београду одржана комеморација, уз присуство, између осталих, министра правде Србије Ненада Вујића и предсједника РС, Синише Карана.

Иначе, у данима након Младићеве смрти, у појединим градовима у Србији и бх. ентитету Република Српска, одржани су скупови у знак сјећања на њега, а највећи скуп је одржан у Бањалуци 1. септембра.

Такође, у наративима београдских и бањалучких медија, Младић је приказан као жртва Трибунала, који није хтио да га пусти на лијечење у Србију, док се његова пресуда и жртве готово ни не спомињу.

За шта је осуђен Ратко Младић?

Бивши генерал Војске Републике Српске Ратко Младић је пред судом у Хагу осуђен на доживотни затвор након што је проглашен кривим за геноцид у Сребреници, прогон и присилно премјештање становништва, терорисање цивила током опсаде Сарајева, те држање припадника мировних снага Уједињених нација за таоце.

Младић је 2021. године осуђен по 10 од 11 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човјечности.

Хашки трибунал је утврдио да је Младић крив за геноцид почињен над око 8.000 Бошњака у Сребреници, заштићеној зони УН-а, у љето 1995. године.

Младић је проглашен кривим за свеобухватни удружени злочиначки подухват због трајног уклањања босанских Муслимана и Хрвата, путем кривичних дјела прогона, истребљена, убистава, присилног премјештања као нехуманог дјела и депортације.

Бивши командант Војске Републике Српске је проглашен кривим за удружени злочиначки подухват у Сарајеву, због ширења терора међу цивилним становништвом, снајперског дјеловања и гранатирања, убијања, терорисања и противправних напада на цивиле.

Такође је проглашен кривим за удружени злочиначки подухват у вези с узимањем талаца због заробљавања припадника УН-а и њихово заточавање на стратешким војним локацијама у намјери да се спријече нови зрачни напади НАТО-а на војне циљеве босанских Срба.

Ослобођен је оптужбе за геноцид у шест босанскохерцеговачких општина током 1992. године – Приједору, Санском Мосту, Кључу, Котор Вароши, Фочи и Власеници.

слободнаевропа.орг