Како наводе, када је Хусеин обешен 30. децембра 2007. године тадашњи председник САД Џорџ Буш је већ знао да инвазија на Ирак, током које је тада већ страдало 30.000 војника САД, није Вашингтону донела оно што је желео.
„Много тешких избора и жртви је пред нама. Ипак, безбедност и сигурност Американаца захтева да не посустајемо у осигуравању да ирачка млада демократија настави да напредује“, рекао је тада Буш.
Демократски Ирак остао је Бушова пуста жеља, Американци нису успели да зауставе убијање и раст насиља у земљи, наводи АФП.
Сунитска мањина тада је постала све више гневна према доминантно шиитској влади – то је је довело до успона Исламске државе у чијим редовима се налазе бројни војни званичници Садама Хусеина.
Више од 5.000 војника САД се и даље налази у Ираку и пружа подршку Ирачкој војсци која и даље није у могућности да се сама бори против екстремиста.
За то време, америчка јавност која је те 2003. веома подржавала инвазију на Ирак, и даље се опоравља од рата.
АФП ту наводи да је неуспех у Ирак веома утицао на председника САД Барака Обаму да не покрене војну акцију против сиријског председника Башара ал Асада у крвавом цивилном рату који ће ускоро ући у шесту годину.
За то време Обамин наследник Доналд Трамп своју председничку кампању изградио је делом на обећању да се САД никада више неће мешати у “промене режима“ и “изградње нација“. Такође, Трамп је током кампање више пута понављао да је он, за разлику од Хилари Клинтон, био против рата у Ираку.
Ипак, француска новинска агенција ту истиче да је Трамп у интервјуу који је 2002. дао Хауарду Стерну изјавио да ће подржати инвазију.
Деценија је прошла од убиства Садама Хусеина, а поједини амерички званичници и даље покушавају да схвате разлоге неуспеха. Џон Никсон, први аналитичар ЦИА који је испитивао Садама Хусеина 2003. године у својој новој књизи каже да су обавештајне службе САД и званичници Беле куће погрешили када је реч о ирачком лидеру.
Он пише да Садам Хусеин током последњих година власти „изгледа да није имао појма шта се дешава у Ираку“.
„Није имао план за одбрану Ирака и није могао да схвати величину олује која се приближавала. Био је заузет писањем романа 2003. године. Није више водио владу“, наводи Никсон.
Међутим, високи званичници САД снажно су веровали да ће свргавање режима Садама Хусеина донети мир у Ираку. Никсон ту прича причу из 2007. године која, како наводи, можда објашњава због чега су САД биле осуђене на пропаст у Ираку.
Буш је тада питао Никсона да му опише карактер Садама Хусеина.
„Рекао сам му да је био шармантан на прву лопту и да је користио самодеградирање како би вас опустио. Председник је изгледао као да ће се разбеснети. Брзо сам му објаснио да је прави Садам заправо садистичан, арогантан и саркастичан, што је деловало као да га је смирило“, наводи Никсон.
Он наводи да је Буш кривио ЦИА за све лоше што се догодило и тражио анализе свега, а да је у исто време чуо само оно што је желео да чује.
АФП наводи да бивши аналитичар прави сложену слику Садама као бруталног диктатора који кроз методе као што су убиства, претње и застрашивање у исто време успева да направи еквилибријум у етнички разноликом Ираку.
Б92