Док се приближавају парламентарни избори заказани за 25. октобар, Братислав Гашић обилази села Расинског округа, разговара са мештанима о њиховим проблемима и промовише политику Александра Вучића. Међутим, уместо конкретних одговора на питања која годинама муче становнике овог краја, у његовим обраћањима значајно место заузимају „блокадери“, политичари из региона и тврдње о високим платама универзитетских професора који желе, како сам тврди да „ојаде државу“.
Једна од станица Гашићеве предизборне кампање било је село Бошњане, у општини Варварин, где је окупљеним грађанима говорио о значају предстојећих избора и политици актуелне власти.
Уместо да се задржи на проблемима са којима се мештани свакодневно суочавају, Гашић је део обраћања посветио политичким противницима Српске напредне странке, повезујући их са политичарима из региона.
Вучић као једини јак лидер, а „блокадери“ као претња
„Погледајте ко подржава ове блокадере – Курти, Ђукановић и Изетбеговић из Босне и Херцеговине. Је л’ се питате што? Њима не треба јак лидер, Вучић, коме не могу ништа да кажу и који је развио земљу“, поручио је Гашић током обраћања у Бошњану, према садржају снимка.
На овај начин Гашић је политичке противнике власти представио кроз наводну подршку регионалних политичара, док је Александра Вучића описао као снажног лидера заслужног за развој Србије.
Таква реторика оставља мало простора за разговор о конкретним резултатима власти у самом Расинском округу. Уместо питања шта је урађено, а шта није, у први план долази порука да би политичка промена могла да угрози државу.
Професори са платама од 600.000 динара?
Гашић се током истог обраћања осврнуо и на универзитетске професоре који се налазе на изборној листи, износећи тврдњу да сви зарађују по 600.000 динара месечно.
„И сви професори који су на тој листи имају плату 600.000 динара и то им је мало, па би сад и политиком да се баве“, рекао је Гашић.
За тврдњу да сви професори са поменуте листе имају таква примања нису представљени докази у достављеном делу говора.
Поред питања тачности изнетих података, оваква изјава отвара још једну дилему: због чега се политичко ангажовање универзитетских професора представља као проблем, када је право на учешће у политичком животу загарантовано свим грађанима?
Уместо аргументоване расправе о њиховим политичким ставовима и програмима, Гашић је пажњу усмерио на њихове наводне зараде.
Канализација на чекању, обећања пред изборе
Док се у предизборним говорима говори о јаким лидерима, политичким непријатељима и високим платама професора, становници појединих места Расинског округа и даље чекају решавање основних инфраструктурних проблема.
Међу њима је и питање изградње канализационе мреже, које се, према наводима о ранијим обећањима, покреће годинама.
Управо зато нова обећања током предизборних обилазака отварају питање шта је урађено у претходном периоду, колико је новца опредељено за радове и када грађани могу да очекују њихов завршетак.
За мештане који чекају канализацију, уређене путеве и поуздано водоснабдевање, приче о политичким противницима тешко могу да замене конкретне рокове и завршене пројекте.
Грађани се слушају – баш пред изборе
Посебно је занимљиво што се разговори са грађанима и њиховим свакодневним проблемима интензивирају управо уочи избора 25. октобра.
Гашићеви обиласци представљају се као прилика да мештани изнесу своје захтеве, али остаје питање због чега је за решавање појединих дугогодишњих проблема потребан још један предизборни сусрет.
Политичари имају право да током кампање представљају свој програм и критикују противнике. Ипак, грађани имају једнако право да од оних који су годинама на власти траже одговоре о резултатима њиховог рада.
Јер док Гашић по Расинском округу говори о томе ко подржава „блокадере“, колико зарађују професори и зашто је Вучић јак лидер, остаје много једноставније питање: када ће обећана канализација коначно бити изграђена?
Где је још одржана проповедна мисија?
Бошњане, међутим, није једино место у којем је Гашић наставио своју предизборну мисију проповедања „напредњачке вере“. Током обилазака Глободера, Мачковца, Кошева и Пепељевца, разговарао је са мештанима о проблемима попут путева, водоснабдевања и последица поплава, док је у Крушевцу најављивао нове инфраструктурне пројекте. Тако се, свега неколико дана пред изборе 25. октобра, Гашић поново нашао у улози човека који слуша грађане и обећава решења. Остаје, међутим, питање зашто се проблеми који годинама оптерећују становнике овог краја изнова налазе у центру пажње баш када се приближи дан гласања. Док се у Бошњану велича Вучић и говори о „блокадерима“, у другим местима поново се нижу обећања о бољем животу.
Гашићева предизборна „проповед“ неретко поприма и пасивно-агресиван тон. Уместо да на питања и незадовољство мештана одговори конкретним резултатима, грађанима се обраћа као да би требало да буду захвални власти за све што је до сада урађено. „Па је л’ вам није све дао? Све што сте тражили сте и добили“, поручује им, према пренетом садржају његових обраћања. Такав наступ оставља утисак да се изградња путева, канализације и друге основне инфраструктуре представља као лични поклон власти, а не као обавеза институција које се финансирају новцем грађана. У Гашићевој предизборној мисији, чини се, није довољно да мештани добију оно што им је потребно – од њих се очекује и захвалност онима који су им то омогућили!
Izvor: Serbian Times
