Једна од највећих безбедносих претњи на Kосову у овом тренуку представљају бројни џихадисти, било да је реч о онима који су се вратили са ратишта у Сирији и Ираку, где су се борили на страни озлоглашеног ИСИС-а или о другима, који живе на Kосову, никада се нису прикључивали директим борбама, али подржавају сумануту идеологију ове терористичке организације.
Управо то је показало најновије истраживање о броју опасних појединаца на територији Kосова објављен је у среду, а ради се извештају косовског Центра за безбедносне студије, које по први пут бележи да су од ових који су већ ратовали на страни ИСИС-а већу претњу представљају подржаваоци џихадистиче иделогије у земљи.
У извештају се наводи да има око 400 Kосовара, који су се у протеклих шест година борили у терористичким формацијама.
Међу њима има 255 мушкараца, а остали су жене и деца. На основу званичних података, око 40 деце је рођено у Сирији или Ираку, којима је најмање један родитељ пореклом са Kосова. Извештај бечежи и да се на Kосово вратило 135 особа, а верује се да је на ратишту убијено око 70 људи пореклом са Kосова. С друге стране, према извештају, тамо се још увек налази око 190 лица, преноси Радио Слободна Европа.
Особе које подржавају ову терористичке организацију окарактерисане су као већи ризик за безбедност на Kосову, од бораца повратника са страних ратишта, показује истраживање косовског Центра за безбедносне студије.
Исти извештај, имена „Изнад узрока: Нови ризици насилног екстремизма на Kосову“, наводи да је од 135 страних бораца који су се вратили на Kосово, њих петоро било укључено у планирање терористичких напада, али да се, до данас, ни један терористички напад на Kосову се није десио.
Kосовске власти идентификовале су оне који су се вратили и прате се њихове активности. У Европи, један од 360 бораца који су се вратили са страних ратишта били су укључени или планирали терористички напад.
Исти извештај указује да је број одласка Kосовара на страна ратишта драстично пао од 2016, али да опасност од њиховог деловања не јењава.
Међутим, албанска јединица једина је са Балкана која постоји самостално унутар ИСИС, што показује да је број бораца из редова Албанаца поприлично велики.
Везу ИСИС-а и одређених становника Kосова већ је показао извештај Стејт дипартмента о тероризму за 2017. годину, представљен у Вашингтону. У њему се наводи да су 403 особе са територије Kосова отишле у Сирију и Ирак, са јасном намером да се боре у редовима Исламске државе и Ал-Нусра Фронта. Забележено је и да је од њих 403 погинуло – 74 особе.
Недовољно доказа из Сирије за озбиљне казне
Иако су неки од „домаћих терориста“ познати надлежнима, косовске судије се често муче и да донесу пресуде против припадника ИСИС због недостатка доказа из Сирије, па им махом досуђују краће затворске казне, без обзира на тежину злочина. Уз то, недовољно стриктан систем условног отпуста оставља многе терористе слободнима да наставе са ширењем екстремне идеологије.
О исламским терористима присутним на Kосову писао је „Тајмс“.
„Желим да створим Исламску државу на Kосову и радо ћу умрети за њу“, преноси „Тајмс“ изјаву косовског џихадисте Фитима Љадровција, који се у два наврата борио у Сирији.
У истом тексту „Тајмса“ подсећа се и да су Kосовари били умешани у неколико терористичких завера у Европи. Шесторо Албанаца са Kосова, мушкараца и жена, ухапшени су у Немачкој прошлог јуна 2017. због умешаности у две завере које су таргетирале НАТО трупе на Kосову и цивиле у Белгији и Француској. Месец дана раније, осморо их је ухапшено на Kосову због планирања напада на израелске фудбалере.
Такође, италијански лист „Република“ упозоравајући на исламистичке фракције на Балкану, пише да су од прошлог лета значајно смањени одласци џихадиста ка Блиском истоку, пошто је граница са Турском затворена, па је калифат позвао присталице да остану где су и „сеју смрт на Западу“.
Српске средине угрожене?
Српрске службе откриле су да је терористичка група Албанаца са KиМ под контролом ИСИС-а планирала прошле године да изврши нападе у Грачаници и Kосовској Митровици.
Недавно је помоћник директора Kанцеларије за KиМ Петар Петковић изјавио како на KиМ постоје структуре које озбиљно раде на стварању терористичких база са циљем изазивања потреса у српским срединама и шире.
Петковић каже да је од 1999. године албански народ на KиМ верски радикализован, и да томе сведочи чињеница да се на KиМ јужно од Ибра од 1999. до данас изградило више од 900 џамија. До те године, друштво је било секуларно, те се национални идентитет заснивао на језику, а не религији, додоао је он.
Вехабије се враћају на Kосово из Сирије
Политички аналитичар Радун Бранко је, такође, рекао да на KиМ има доста припадника ИСИС-а који су се борили у Сирији, можда и највише сразмерно броју становника, али и из Македоније и Рашке.
Додаје да на KиМ има пуно људи који се вратили са ратишта у Сирији, где су примили најрадикалнију врсту ислама – вехабизам, прошли обуке и учествовали у рату.
Blic