Погибија труднице Љиљане Спасић (26) из Ниша, која је изгубила живот од касетних бомби 7. маја 1999. године, једно је од најтрагичнијих страдања током током НАТО бомбардовања Ниша и Србије.
Тога дана, од „жутих убица“, страдало је укупно 16 грађана Ниша док их је 18 рањено, па становници највећег града јужно од Београда овај датум памте као један од најцрњих у новијој историји.
– Љиљана је кренула тога дана до Тврђавске пијаце да купи прве трешње када су налетели авиони и избацили касетне бомбе. Један гелер погодио је у врат и пресекао је артерију тако да је искрварила за неколико минута. Од тада је прошло 19 година. Живот тече, мора да се живи, али је то рана која никада неће да зарасте у нашим срцима – каже Милоје Илић, отац настрадале труднице.
Радица и Милоје Илић родитељи страдале труднице Љиљане Спасић
Он је и данас, као и ранијих година, са супругом Радицом, Љиљанином мајком, изашао на место страдања у Шуматовачкој улици у Нишу да би положили цвеће и упалили свеће. Љиљана је, иначе, била у поодмаклој трудноћи када је почео рат па се са породицом склонила на село када су пале прве бомбе. Али, у Ниш је морала да долази на редовне прегледе. Тога дана требало је да се врати на село, али је остала још један дан. Са свекрвом је пошла да купи на пијаци прве трешње. Да јој касетне бомбе нису угасиле живот, Љиљана би данас имала 45 година. Студирала је медицину, постала би лекар, помагала би другима. Нерођена беба, навршила би 19 лета…
Трудница погинула близу велике Пијаце
– И после толико времена Западу бих поручио да те своје „милосрдне анђеле“, како је названа кампања бомбардовања, чувају за себе. Једина би мо била жеља да на својој територији и на својој кожи осете то што је наш народ доживео – каже Милоје.
Љиљана је сахрањена је 11. маја у 11.30 часова. У исти дан и у исти час када се венчала. Уместо да јој на тај дан славе годишњицу брака, родитељи сваке године обележавају годишњицу сахрањивања.
Делегација града Ниша са венцем
Kако је „Блиц“ писао, у најстрашнијем нападу на Ниш, НАТО бомбардери су 7.маја 1999. године у 11.20 часова избацили први пут товаре касетних бомби на простор око Универзитета, Тврђавске пијаце и Kлиничког центра. У Шуматовачкој и околним улицама,
пролазници су страдали на тротоарима а указивање помоћи и збрињавање је било отежано јер је у исто време гађана и околина Kлиничког центра где се налази и Хитна помоћ.
„Најтежи дан у животу“
Драган Ђорђевиц који је рањен у бомбардовању касетним бомбама 1999.
Драган Ђорђевић (64) један од Нишлија који су рањени у бомбрадовању, каже да му је то био најтежи дан у животу.
-Случајно сам погледао навише и видео да долећу бомбе. Викнуо сам: „људи, бомбе“, пре него што сам се бацио на земљу. Kо је стигао легао је на земљу. Неки су погинули, неки су били тешко рањени. Чемер, кукњава и лелек допирало је свуда око мене. Мене су гелери погодили у образ. Kада сам устао, крв ми је лила са лица али сам покушао и другима да помогнем. То ми је један од најтежих дана у животу – каже Ђорђевић.
Дан сећања на цивилне жртве НАТО агресије
Служба свештенства на споменикуБлиц