Неки критичари, поред тога, и данас оспоравају њене догматске погледе на абортус, контрацепцију и развод, а неки је оптужују и да је покушавала да преобрати у хришћанство особе које је неговала
Мајка Тереза, добитница Нобелове награде за мир и једна од најутицајнијих жена у историји цркве, у недељу ће бити проглашена светицом, 19 година после смрти, што њени следбеници сматрају чистом формалношћу, али је светицом не сматрају сви – њени критичари кажу чак да је она све осим тога, наводи Си-Ен-Ен.
Један од таквих је и бивши волонтер Хемли Гонзалес, који Мајку Терезу није упознао лично, али је оно што назива „стравичним остацима њеног наслеђа“ у њему пробудило крајње непријатна осећања.
Наиме, након што је посетио установу коју је она отворила, Гонзалес сматра да је само „проблематична индивидуа“ могла да отвори такво једно место.
Гонзалес, који се бави некретнинама у Мајамију је, после финансијске кризе 2008, решио да на одмор оде у Индију, где је провео два месеца волонтирајући у Дому за умируће особе „Нирман Хридај“ којом управља ред „Мисионарки милосрда“ који је 1946. Мајка Тереза основала у Kалкути.
Тамо га је, присећа се, пренеразио низак ниво хигијене и медицинске неге које је затекао јер, према његовим речима, тамо нико нема никакво медицинско искуство нити пролази кроз било какву обуку пре него што почне са радом.
Гонзалес описује како тамо монахиње више пута употребљавају игле које перу тако што их само потопе у воду, а болесничку одећу, која је понекад упрљана урином или фекалијама, перу ручно у истој просторији у којој, одмах поред, перу и кухињско посуђе.
Уз то, пацијенти који пате од респираторних болести морају да се купају у хладној води, јер један једини бојлер који тамо постоји није довољан ни да се један окупа.
„Била је то сцена као из концентрационог логора у Другом светском рату“, описује Гонзалес призоре на које је наишао.
Он каже да је сваки његов покушај да подигне ниво хигијене или да обезбеди топлу воду био неуспешан, при чему је од монахиња увек добијао исти одговор.
„Овде не радимо тако. Поступамо само онако како би Исус желео“, говориле би оне.
С друге стране, Чанда Чакраборти, чланица групе локалних волонтера у Kалкути која је придружена реду Мајке Терезе више од 25 година, каже да су све те критике безвредне и да критичари говоре неистине, док портпаролка реда истиче да Мајци Терези намера није била да отвори „болницу са пет звездица“.
Kритичари, међутим, указују да то није прихватљиво оправдање с обзиром на то да ред добија милионе долара донација из целог света које би, кажу, требало употребити за изградњу болница, школа и унапређење рада својих установа.
Си-Ен-Ен наводи да је веома мало информација доступно кад је реч о стању рачуна организације Мајке Терезе.
Неки критичари, поред тога, и данас оспоравају њене догматске погледе на абортус, контрацепцију и развод, а неки је оптужују и да је покушавала да преобрати у хришћанство особе које је неговала, што њен ред оповргава.
Споран је чак и њен пут ка светости, наводи Си-Ен-Ен, подсећајући да је папа Фрања, да би је прогласио за светицу морао да призна два њена чуда, међу којима излечење Монике Бесре, која тврди да ју је спасао благослов мајке Терезе, док лекари и њен супруг кажу да ју је излецила модерна медицина.
И док се контроверзе настављају, наставља се и живот у установама Мајке Терезе са уобичајеном вишевековном једноставношћу и рутином.
Kако Гонзалес каже, установа у којој је волонтирао је „музеј беде“, иако неки то називају местом несебичног служења другима.
За верне следбенике Мајке Терезе широм света, она је била и заувек ће остати светица и никакве критике то не могу да промене, закључује Си-Ен-Ен.
Њузвик