Током само првих пет месеци 2025. године, председник Србије Александар Вучић обратио се јавности чак 190 пута путем кабловских и националних телевизија, показује анализа Истиномера.
Истиномер је избројао и термине које најчешће користи, а то су – „терор“, „деца“, „тајкунски медији“, „ЕXПО“, „будућност“ и „Шолак“.
Саговорници Данаса сматрају да председник тиме изграђује наратив који има за циљ да прикрије кризу у којој се СНС налази и да у исто време таргетира критичаре и протесте – пре свега студентски покрет.
Сем наведених термина, у Вучићевим наративима доминирају фразе о „обојеним револуцијама“, „рушењу Србије“, сталном повећању плата и пензија, тумачењу стварности народу, притисцима из ЕУ, те оптужбе на рачун студената – означених као „блокадери“ и „тајкуни“ – које председник представља као непријатеље државе.
Дејан Бурсаћ, научни сарадник Института за филозофију и друштвену теорију, оцењује да председник Вучић интензивно комуницира јер се СНС суочава са озбиљном кризом и губитком подршке.
– Јасно је зашто се председник толико обраћа – ово је једна велика кризна ситуација за СНС. Они губе подршку, губе тло под ногама, очигледно се не сналазе добро, и онда им је важно да председник Републике, као неко ко генерише подршку СНС-у и ко има континуирано веће поверење и већу подршку гласача него сама та странка, њени функционери, истакнуте личности или чак државне институције, буде тај који ће преносити поруке – каже Бурсаћ.
Бурсаћ објашњава да је током хаотичног периода на почетку кризе, у новембру, децембру и јануару, СНС често мењала наратив – од покретања кампања попут „Ја Вучићу верујем“ до брзог одустајања од њих, док су истовремено оптуживали студенте за сепаратизам или сарадњу са хрватским службама, па чак им нудили станове.
Међутим, у последња три месеца СНС је коначно усталио свој наратив, што је сада јасно видљиво.
– С једне стране је то прича о развоју Србије, ЕXПО-у, платама и пензијама – њихова стандардна прича – рачунајући вероватно да су грађани можда заборавили на пад надстрешнице и онај иницијални шок и велику сумњу у инфраструктурне пројекте СНС-а. С друге стране, пребацују напад на студентски покрет и оптужују студентски покрет – под знацима навода „блокадере“, „тајкуне“ итд. – за рушење Србије и све евентуално лоше што би се могло десити у друштву – каже Бурсаћ.
Додаје да би такав начин обраћања јавности и стварања подела можда и функционисао за Вучића да студенти нису изашли са захтевом за изборе.
– Захтев за изборе је заправо нешто где би Вучић требало да се покаже као јак, јер је стално говорио – а пракса његове странке то и потврђује – да СНС побеђује на изборима. „Само затражите изборе и добићете их“, говорио је. А сада бежи од избора – истиче Бурсаћ.
Он сматра да, иако је Вучић консолидовао наратив о развоју Србије уз истовремене нападе на студенте, његово избегавање избора шаље лош сигнал бирачима – поруку да је СНС слаб ако избегава изборну утакмицу.
– По мом мишљењу, џабе му што је учврстио наратив, ако грађани – то јест, посебно његови гласачи – виде да он бежи од изборне арене. То је њима сигнал да он више није јак – наводи Бурсаћ.
Потпредседница Демократске странке Драгана Ракић оцењује да Александар Вучић више не управља државом, већ свакодневно води својеврсни телевизијски ријалити у којем промовише себе, износи неистине и напада противнике.
Према њеним речима, што му рејтинг више пада, то се чешће појављује у јавности.
– Речник којим се служи: „рушење Србије“, „терор“, „блокадери“, „тајкунски медији“ није случајан. То су поруке дизајниране да мобилишу највернији део бирача и да сваког политичког противника прикажу као непријатеља државе – каже Ракић.
Према њеном мишљењу, оваквим начином деловања Вучић систематски урушава политички плурализам и негативно утиче на јавни простор. Она сматра да је због тога данас у Србији готово немогуће водити цивилизован и демократски дијалог, јер је председник државе, како каже, претворио јавни простор у поље пропагандног сукоба.
– Парадоксално, студенти су остали имуни на тај отров. Њихова мирна и храбра борба показује како изгледа Србија после Вучића и зато заслужују искрену и безусловну подршку – наводи Ракић.
Професор на Факултету политичких наука Ђорђе Павићевић сматра да је кључ политичке доминације и произвољне власти у томе да власт успостави контролу над значењем речи и начином на који грађани разумеју стварност.
Како каже, актуелна власт то чини од самог почетка, зато и упорно покушава да овлада медијима и да наметне сопствени језик као једини начин на који се о стварима може говорити.
– Инсистирање на давању имена догађајима и актерима – „жутим лоповима“, „прљавој политици“, „ђиласовој опозицији“, „петооктобарској катастрофи“, „тајкунским медијима“, као и сада говор о „терору блокадера“, „студентима који хоће да уче“ итд. – има за циљ да већ кроз речи вреднује и намеће тумачење – каже Павићевић.
Павићевић указује да се понављањем истих израза у медијима постепено обликује начин на који грађани размишљају, с циљем да се наметне поглед на свет у којем власт одређује које су теме важне и како о њима треба говорити.
– То је културни рат који воде десничарски покрети грађанима широм света и то је оно што Информер, Пинк и остали државни медији и таблоиди, заједно са аналитичарима и политичарима на њима, раде грађанима Србије. А реч је о старој, старој тактици успостављања арбитрарне власти која друштва обично води у пропаст. Ко у то не верује, нека прочита Тукидидов Пелопонески рат и опис ситуације на Крфу, где каже: „Речи су морале да промене уобичајено значење“ – закључује Павићевић.
Извор: Данас