Ана Брнабић имала два захтева за студентску листу

Председница Народне скупштине Ана Брнабић упутила је јуче позив представницима Студентске листе да у вођење скупштинских одбора, на позиције председника и потпредседника поставе и посланике будуће опозиције, наводећи да је то у складу са демократским процесима у Србији од 2012. године.

Брнабић је изјавила како Студентска листа треба да понуди долазећој опозицији места потпредседника парламента и вођење одређених скупштинских одбора у новом сазиву.

Током њеног мандата на месту председнице 14. сазива парламента ситуација је ипак била значајно другачија. У двадесет скупштинских одбора ушли су чланови свих партија које су добиле посланичке мандате, али су на места председника и потпредседника долазили посланици свега осам од 18 посланичких група.

Ниједно место председника или потпредседника одбора није припало опозиционим странкама.

Посланици Српске напредне странке (СНС), Социјалистичке партије Србије (СПС), Савеза војвођанских Мађара (СВМ), Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), Социјалдемократске партије Србије (СДПС), Јединствене Србије (ЈС), Санџачке демократске акције (СДА) и покрета “Ми — снага народа” били су председници или потпредседници најамње једног одбора.

Када су у питању места потпредседника Скупштине, два су припала СНС-у (посланицама Невени Ђурић и Марини Рагуш), а по једно СПС-у (посланици Дуњи Симоновић Братић), СДА (посланику Едину Ђерлеку), покрету Ми (посланику Јовану Јањићу), и СВМ (посланици Елвири Ковач).

Опозиција у одборима

Према речима Ане Брнабић, демократска пракса од 2012. године налагала је да се и представницима опозиције на управљање дају поједини скупштински одбори.

Имајући у виду да су чланови СНС распоређени у сваком одбору на некој од позиција председника или потпредседника, утицај евентуалних опозиционих посланика у овим одборима није могао да буде велики.

У 14 од 20 одбора посланици СНС налазили су се на месту председника, док су у преосталих шест одбора били потпредседници.

Поред тога, у четири одбора посланици ове странке били су и председници и потпредседници одбора. Преостале “опозиционе” странке које су се налазиле на водећим местима у одборима углавном су добијале потпредседничке позиције.

На овај начин, одбором за дијаспору и Србе у региону председавао је посланик покрета Ми, Драган Станојевић, одбором за европске интеграције посланица СВМ Елвира Ковач, а Одбором за рад Милорад Хаџи Стошић, посланик ПУПС-а.

Не рачунајући СНС, највише председничких позиција у одборима припало је СПС-у, и то Одбора за привреду и Одбора за планирање, где су председничке фотеље заузели Душан Бајатовић и Угљеша Марковић.

Душан Бајатовић нашао се на управљачким позицијама чак три пута. Једино је још Угљеша Марковић био на управљачкој функцији у одборима испред СПС-а.

Где је ту опозиција

Представници опозиционих странака према пословнику скупштине морали су да се нађу у овим одборима, али им позиције председника или потпредседника нису биле гарантоване.

Тако су странке парламентарне опозиције остале без иједног управљачког места у тим скупштинским телима.

Уз то, места у одборима се према пословнику Народне скупштине попуњавају сразмерно броју мандата у актуелном сазиву, што значи да би опозициони посланици свакако били под ризиком да њихови предлози остану без довољне подршке, иако би добили неку од водећих позиција у одборима.

Када су у питању места потрпедседника скупштине чланови парламентарне опозиције и овде су остали без својих места, иако је Брнабић подсетила да би то требало да буде “демократска пракса”.

Izvor: Izlaz.com