Пропаст Алта банке могла је да буде спречена да је Народна банка Србије благовремено реаговала, оценио је за РТС бивши гувернер, професор Економског факултета и представник Студентске листе Дејан Шошкић. Истакао је и да ће трошкове тог пропуста посредно сносити грађани. Наглашава да је Поштанска штедионица стабилна и да нема разлога за забринутост због курса. Сматра да решење за НИС треба тражити у праву прече куповине и преговорима са руским власницима, а не у национализацији.
Дејан Шошкић је, гостујући у емисији „ОКО“ на РТС-у, изјавио да су грађани ти који ће, на различите начине, сносити последице онога што сматра пропустима у контроли пословања Алта банке.
„НБС је могла да уведе појачану контролу“
Шошкић сматра да је Народна банка Србије имала законске механизме да спречи настанак проблема у Алта банци, али да они нису адекватно примењени. Како је објаснио, централна банка могла је да уведе сталну контролу пословања, обезбеди присуство својих представника на седницама управног и извршног одбора, као и да инсистира на независнијем раду интерне ревизије и службе за управљање ризицима.
Као посебно забрињавајући податак издвојио је то што је, према његовим речима, Алта банка у пословним књигама приказивала више од 20 одсто имовине у готовини.
„То је била апсолутно недопустива информација за игнорисање. Морало се моментално реаговати, прво преконтролисати да ли је новац заиста ту, а онда и поставити питање компетентности управљања банком, јер банка по правилу не сме да држи толику количину готовог новца, јер то указује на некакво абнормално понашање“, нагласио је Шошкић.
Објаснио је да је НБС могла да наложи да се готовина положи на рачун који пословна банка има код централне банке, чиме би било омогућено да се провери и контролише стварно стање средстава.
„То су све врло озбиљни пропусти у функционисању Народне банке Србије. Први који би требало да буду предмет истраге су свакако директор Сектора контроле банака, а онда и највише руководство у централној банци, од чијих одлука зависи да ли ће се поступати у оваквим случајевима или не“, рекао је Шошкић.
„Измене закона повећале овлашћења гувернера“
Говорећи о изменама Закона о Народној банци Србије, посебно онима из 2018. године којима је укинута Управа за надзор над финансијским институцијама, Шошкић је оценио да су оне вероватно допринеле стварању услова за проблеме у надзору банкарског сектора.
„Ако би Народна банка пословала као независна институција, да нема високе политичке личности на челу, јер је то стандард добре праксе у свету, да Народна банка функционише независно не само финансијски и оперативно него и у односу на политички процес и политичке партије у држави, онда ова законска решења не би нужно морала да праве проблеме“, објаснио је Шошкић.
Сматра да је изменама закона повећана могућност да одлуке руководства централне банке утичу на то да ли ће одређени проблеми бити благовремено откривени и спречени.
„Са овим законским изменама много већа аутономија дата је политичкој личности која се налази на челу, која је могла да својим избором поступања или непоступања омогући овакав проблем у нашем банкарском систему, који сада кошта пореске обвезнике на различите начине“, оценио је Шошкић.
„Грађани ће посредно сносити трошкове пропасти Алта банке“
Говорећи о исплати осигураних депозита клијентима Алта банке, Шошкић је објаснио да се средства Агенције за осигурање депозита обезбеђују из премија које плаћају пословне банке. Према његовим речима, иако банке непосредно финансирају систем осигурања депозита, трошкови се посредно преносе и на грађане кроз цене банкарских услуга.
„Банке плаћају премију осигурања за осигурање депозита и банке ће, наравно, плаћати то и даље, али ће извор за то бити оно што ми као грађани плаћамо банкама“, рекао је Шошкић.
Нагласио је да ће камате, провизије и други трошкови банкарских услуга бити извор из којег се надокнађују средства употребљена за исплату осигураних депозита.
„Поштанска штедионица је ликвидна, нема разлога за панику“
Говорећи о Банци Поштанска штедионица, Шошкић је нагласио да се њено пословање не може поредити са ситуацијом у Алта банци. Објаснио је да је основна разлика у власничкој структури, јер је држава власник Поштанске штедионице и располаже механизмима којима може да обезбеди додатни капитал и ликвидност, уколико то буде потребно.
„Прва ствар коју треба да имамо у виду јесте да су Алта банка и Поштанска штедионица апсолутно различите. Једно је мала банка приватног власника, а овде је држава власник. Држава може да докапитализује банку, може да дода ликвидност ако је потребно“, објаснио је Шошкић.
Истакао је да тренутно нема потребе за таквим мерама, јер је Поштанска штедионица ликвидна.
„До тога неће доћи. Ситуација је стабилна. Нема потребе за тиме, али треба грађанство да зна да и то може да се реализује. Банка је ликвидна, дакле Поштанска штедионица је ликвидна. Активирани су инструменти подршке ликвидности. Нема разлога за било какву врсту панике“, поручио је Шошкић.
Навео је и да чињеница да је држава власник банке представља додатни фактор сигурности.
„Држава је власник, па самим тим на неки начин и гарант те институције“, рекао је Шошкић.
„Курс ће бити фиксан, ту нема никакве дискусије“
Оценио је и да одржавање стабилног курса не представља посебан изазов за монетарне власти, већ да је пре свега реч о одлуци о режиму девизног курса.
„Никад није било тешко одржати фиксни курс. Одржати фиксни курс је увек било лако. Само што се у нашој јавности промовисала нека потпуно нетачна теза како је одржавање фиксног курса нарочита способност. Не, то је питање одлуке“, рекао је Шошкић.
Сматра да нема разлога да се курс динара мења и да би евентуална дестабилизација указивала на неодговарајуће поступање надлежних институција.
„Фиксирати курс је врло једноставно и сада, ако дође до било какве дестабилизације курса, то је само доказ да неко то намерно жели да уради“, оценио је Шошкић.
Нагласио је да Студентска листа не планира промену постојећег режима девизног курса.
„Студентска листа је врло јасна – курс ће бити фиксан и око тога нема у овом тренутку никакве дискусије. Дакле, биће фиксан“, поручио је Шошкић.
Према његовим речима, Србија располаже довољним девизним резервама и инструментима монетарне политике за очување стабилности курса.
„Девизних резерви има. Постоје инструменти монетарне политике којима се може обезбедити и подржати фиксни курс. Ми нисмо нестабилна земља. Према томе, девизни режим ће остати непромењен. Фиксни курс је лако одржавати, само је питање опредељења“, истакао је Шошкић.
„Србија мора да обезбеди избор у снабдевању енергентима“
Говорећи о преговорима о новом гасном аранжману са Русијом и ограничењима која предвиђају прописи Европске уније, Шошкић је оценио да Србија треба да тражи решење које највише одговара њеним економским интересима.
Навео је да европске земље и даље увозе одређене количине руских енергената, укључујући течни природни гас, као и да се трговина руским енергентима наставља и са другим деловима света.
Према његовим речима, Србија мора да развија алтернативне правце снабдевања како не би зависила од једног добављача.
„Србија просто мора да води рачуна о својим интересима пре свега и то настојање да дођемо у позицију да имамо избора и да нас нико не може уцењивати, мислим да је исправно полазиште – да отворимо алтернативе и могућности, а да на крају купујемо од онога од кога нам је то најповољније“, рекао је Шошкић.
Нагласио је да је цена енергената један од кључних фактора конкурентности домаће привреде.
„Цена енергије утиче на цену коштања свега онога што се произведе у Србији и тесно је повезана са амбицијом да постанемо конкурентнија привреда. Један аспект је раст продуктивности, а други аспект мора да буде да инпути као што је енергија буду релативно повољни да би наша привреда могла да постигне боље резултате на међународном тржишту“, закључио је Шошкић.
РТС
