На тему актуелих дешавања у Црној Гори, Kосову и Метохији и Македонији, као и на утицај тих дешавања на Србију и регион, разговарали смо са Бошком Kозарским оснивачем српско руског образовног центра.
Интерву са господином Kозарским започели смо темом гласања у црногорском парламенту о приступању Црне Горе НАТО савезу.
«Поента је прво схватити једну ширу слику, оно што је историјски показано а и данас је тако, да је циљ атланског света, овладавање земљама Хартленда (простор од Урала до Сибира) где се налазе највећа природна богаства. Тај њихов циљ није ни тајна, чак су и неки њихови званичници, попут Медлин Олбрајт изјавили да Русија нема права да управља земљама Хартленда, односно да присваја сва та природна богаства потребна човечанству», објашњава Kозарски.
«Регија Балкана је у целој тој причи показни полигон, на том путу наступања према земљама Хартленда, нашла се једна Србија и једна Црна Гора, до јуче две јако блиске државе», додаје Kозарски.
«Јасно нам је да је одлука о приступању Црне Горе НАТО-у донета у крњем парламенту, од стране једног режима без питања народа, и јасно је да одговор народа готово уопште не постоји», истиче Kозарски.
На питање новинарке Неwс Фронта, да ли ће та одлука представљати претњу по безбедност у Србији и региону, Kозарски је одговорио «да је само питање присуства НАТО пакта у региону ствар безбедности о којој можемо увек да полемишемо».
Након теме приступања Црне Горе НАТО пакту задржали смо се у региону, тачније у непосредном комшилуку. Занимало нас је, како господин Kозарски коментарише недавну изјаву албанског премијера Едија Раме о евентуалном присједињењу ткз Kосова и Албаније.
«Оцењујем је као један пробни балон, рекао је Kозарски, нагласивши да пројекат „Велике Албаније“ није пројекат Албанаца, односно шиптара, «то је у начелу прво пројекат Аустроугарске, а затим Америке, наравно уз учешће Британије која више од једног века управља дешавањима у нашем региону».
На питање да ли постоји реална опасност од избијања неког новог сукоба на овим просторима, Kозарски одговара да «сукоб на овим просторима, никада није ни престајао од деведестих година».
«Мислим да смо сведоци тога да оружје на овом простору итекако шета, међутим информације које нам свакодневно стижу из различитих структура, ево рецимо из Македоније, показују да то нису спорадични инциденти, већ координисана акција којом управља премијер и будући председник Албаније Еди Рама», упозорава Kозарски
«Речи новог председника Собрања су уствари речи Едија Раме, и управо он руководи целом акцијом у интересу својих налагодаваца», сматра Kозарски.
Пошто смо се дотакли теме Македоније, наше следеће питање односило се на постављање Талета Џефрија на место председника Собрања, упркос томе да је био припадник УЧK-а.
«Џефери је био један од команданата паравојних шиптарских јединица, а његово постављање на место председника Собрања је јасан показатељ куда иде Македонија-неузастављиво ка свом нестанку», истиче Kозарски.
«Међутим, у Македонији се дешавају неке ствари које ми не видимо-на хиљаде албанских терориста се са ткв Kосова пребацује у Македонију», рекао је Kозарски откривши нам још једну злокобну информацију.
«Управо данас из Македоније је стигла вест да је у селу Лешок на северу Македоније примећена активност фирме Органс Wатцх, компаније која је повезана са турским хирургом који је реализовао онај страшни пројекат Жуте куће», упозорава Kозарски.
Некако у исто време са свим овим дешавањима, дошло је до срамне ослобађајуће одлуке Рамуша Харадинаја од стране француског суда. Занимало нас је, да ли господин Kозарски мисли да је ова одлука француског суда повезана са дешавањима у региону, пре свега у Македонији.
«Пре свега треба да се вратимо у историју, ту учитељицу живота. Потези Француске су нама добро познати. И ако сви ми волимо да певамо „креће се лађа француска“, јасно је да је та француска лађа послата условно речено под ултиматумом, а да је Италија била та која је добровољно послала своје бродове и морнаре и у првом налету спасила један велики број војника нашег егзодуса преко Албаније. Њихова ослобађајућа одлука једног злочинца, једног крвника је скандалозна и треба се на првом месту тако гледати“, јасан је Kозарски.
На крају интервјуа, питали смо господина Kозарског како би требало да се Србија постави у односу на сва та турбулентна дешавања у региону?
«Србији је приоритет мир, али парадокс је да би Србија добила тај мир, мора добро да се наоружа», наглашава Kозарски.
«Долазак најављиваног оружја: система С-300, мигова 29,система Бук, би требало да се у што скорије време донесе, довезе, склопи, расклопи, како год у Србију, јер је то гарант мира», сматра Kозарски.
«Паралелно са тим, је пођеднако важно враћање обавезног служења војног рока, јер без обучене и наоружане војске, без оспособљеног оружја и механизације, ми смо далеко од мира» закључио је Kозарски.
srb.news-front.info