ПАРАЋИН – Мештанин Трешњевице у општини Параћин, који је рођен 1994. године, преминуо је од последица коронавируса, објавио је Штаб за ванредне ситуације те општине. Он је са 26 година најмлађа жртва новог коронавируса у Србији до сада. Мештанин Трешњевице, који је лечен у Београду, како је објавио командант Штаба Саша Пауновић, имао је и […]
ЛОНДОН – Грчка има климу и менталитет као Италија и Шпанија, али је успела да избегне сценарио који се у тим земљама десио када је реч о епидемији коронавируса. Атина је ових дана невероватно тиха, а уским улицама око Партенона, које су увек препуне туриста, сада пролазе само власници паса са својим љубимцима. Тако је
Прича о украденим колима и скривеном новцу је у ствари прича о чудима у данашњем свету. Следећа истинита прича није само прича о изгубљеном новцу и пронађеним колима, већ о постојању неке више силе, која има своје моћи и великог удела у нашим животима. Прича коју ћу вам изложити може звучати невероватно, али она је
У антитерористичкој борби на Кошарама, 14. априла 1999. године, херојски је погинуо официр Војске Југославије, потпоручник Предраг Пеђа Леовац. Код граничног камена Ц-4, дао је живот за Отаџбину којој је посветио све. Прича о Пеђи није класична приповијетка о јунаку из богате националне историје. Он је својим животом, у нашем времену, истински доказао да горостаси
Дванаестог априла Република Српска обележава Дан руских добровољаца у знак сећања на Русе који су вековима ратовали за независност Срба. На жалост, у Русији многи нису чули за овај датум, иако је директно везан за руско страдање и проливање руске крви. Он не сме бити заборављен. Исто тако, многи не знају да су и Срби
Епидемиолог Зоран Радовановић објашњава за Спутњик да здрав човек без хроничних стања може да изгуби битку од вируса корона, а разлог је нецелисходна реакција имуног система. Као и код сваке друге болести, грипа, бактеријске, вирусне инфекције, последица коронавируса може бити фатална и по особу која није хронични болесник, и која нема фактор ризика на основу
Само што је почело бомбардовање Београда, чиме је отпочео и крвави Први светски рат, петоро Срба (не петорица, било је ту и „слабијег пола“) побринуло се за један неочекивани поклон Аустроугарима. Сви детаљи ове командос-акције нису баш познати, али неке важне смернице за кратку причу о „Знаш ли на кога си пош’о?“ – јесу. Сцена:
У Марићевића јарузи, на Збору у Орашцу У Марићевића јарузи, на Збору у Орашцу на Сретење 1804. Док се недалеко од тог места одвијала свадба која је, требала да пред Турцима сакрије прави разлог сабрања, у сенци брестове шуме се окупило више од 300 знаменитих људи из разних крајева. Прота Атанасије Антонијевић је својим говором
Васкрс 1999. године пао је 11. априла. Два дана раније, на Велики петак, почела је једна од најкрвавијих, али и најхеројскијих битака у којој су припадници Војске Србије спречили копнени упад шиптарских терориста и страних плаћеника преко албанске границе. Све време, њима су бесомучним бомбардовањем наших положаја подршку пружали НАТО авиони. Дан Васкрса, 20 година
– “Када смо чули тенковску паљбу на Кошарама 12. маја 1999. године, на више од 1200 метара надморске висине и тако жестоку паљбу помислили смо да српска војска улази и напада албанску војску, терористе са Косова али стацониране НАТО снаге у Албанији. Већ је било панике код нас и да ћемо врло брзо бити сатерани