Надам се да дајем прилику да гледаоци виде ово прелепо место мојим очима, каже амерички глумац и „српски зет“ Стивен Мур, који у серији глуми пилота Едварда Волша. Дуго очекивана серија аутора и редитеља Радоша Бајића „Ваздушни мост”, настала у продукцији „Телекома Србија“, РТС-а и „Контраст студиоса“ емитована је премијерно у суботу, 16. марта у […]
Краљевска библиотека у Александрији, у Египту, била је један од највећих и најзначајнијих научно-истраживачких центара у античком свету. Њени фондови били су фараону веома драгоцена средства, која су му омогућавала да се пред страним силама шепури богатсвом Египта. Александријска библиотека створена је по налогу Димитрија Фалерона, бившег политичара из Атине и саветника краља Птоломеја I,
Већ вековима је центар природних лепота и древних престоница. Утврђења, манастири, напуштена рибарска села, десетине врста птица, рибљи свет и шаренило флоре. Огромно водено пространство, села у којима је време стало, утврђења, манастири, богата флора и фауна – све је то ризница по имену Скадарско језеро. Ризница трајања и богатог наслеђа. Ово језеро пространо на
Колоризован снимак деце у Србији изазвао је лавину коментара на интернету Живот малишана у Србији пре само једног века ни мало не личи на живот деце у Србији данас. Босоноги, са шајкачама на глави, уснимљени су док раде и најтеже послове по имању, након чега сви сложно седају у школске клупе. Уз музику Боре Дугића
Пред вама је јединствена амбијентална целина која представља заштићено богатство Србије. Упознајте камено село под именом Гостуша!Реч је о селу на обронцима Старе планине чија ће вас прича потпуно фасцинирати! Село Гостуша или Kамено село налази се на 700 метара надморске висине и представља део Парка природе Стара планина. Специфичност необичног места које краси источну
Калемегдан, Смедеревска тврђава, Шабачка тврђава, као и оне у Малом Зворнику и Кладову данас не би постојале због једне непромишљене изјаве кнеза Михаила Обреновића. Све је почело када је, незадовољан расплетом догађаја након конференције у Канлиџи 1862, кнез Михаило рекао: – Док је турских градова у Србији, нити њој може бити напретка, нити мени у
Мистерија златног прстена краљице Теодоре, мајке цара Душана, траје готово цео век, откад је ископан у манастиру Бањска крај Звечана. Изузетни примерак немањићког накита заобишла су безбројна турска пустошења током 800 година док је почивао у тмини краљевске гробнице, а игром судбине поново је заблистао на светлу дана 1915. усред пакла Првог светског рата. Нажалост
Ко зна да ли би ико поменуо, а камоли посветио неко своје дело успомени на жртву 14 угледних учитеља из Бјелопавлића, који су пре 97 година платили животима одбрану српског језика и ћирилице да није никшићког професора српског језика Веселина Матовића. Управо је изашла Матовићева књига “Ћирилица и латиногорица” између чијих корица се нашао и
Музеј Јеврема Грујића у Светогорској улици у Београду чува портрет краљице Наталије Обреновић познат под надимком „Српска Мона Лиза“. Аутор овог ремек-дела био је велики српски сликар Стеван Тодоровић (1832.-1925.). Књегиња, будућа краљица Наталија, рођена је у Фиренци 1859. године као Наталија Кешко. Отац јој је био Петар Ивановић Кешко, руски пуковник, а мајка Пулхерија
У склопу опште хистерије против Срба, која се после Принциповог атентата ширила целим подручјем јужне Аустроугарске, а највише на простору Босне, Далмације, Славоније и Хрватске, на удару је било све српско. Најчешће под оптужбом за шпијунажу хапшени су, затварани и убијани виђенији Срби – свештеници, учитељи, председници друштава, власници радњи… Пљачкана је и уништавана српска