Амбасада Русије у Србији обележила је вечерас свечаним пријемом државни празник „Дан Русије“, а амбасадор Александар Чепурин поручио је да је Србија важан и поуздан стратешки партнер Русије у Европи и на Балкану и да високо цене искрено расположење српског руководства за унапређење сарадње.
О томе се одмах и поверио својим најближим сарадницима, истичући да жели да се случај истражи до краја. Kако незванично сазнајемо, истрага догађаја у ноћи између 24. и 25. априла брзо је довела до сазнања да су наручиоци рушења многобројних објеката у зони “Београда на води” представници највиших органа градске власти. Суочен са тим сазнањима,
Гласали смо јуче за вас да бисте се данас спрдали са нама. Грохотом нам се смејали из Београда. Из удобних скупштинских фотеља, из скупштинског ресторана… Ушушкани дебелим дневницама и још дебљим платама, џабе ручковима и бесплатним горивом за возикање по Србији, привилегијама и принадлежностима. Уместо на посао, сваког јутра ранимо да се вежемо за телевизор
„И као звезде угашене, које Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене, са мрачнога зида, На ишчађалој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида — Твоје већ давно ископане очи!“ Мало ко не би препознао Ракићеве стихове из песме о
Доминантна победа Норберта Хофера, кандидата Штрахеовог ФПО-а у првом кругу председничких избора у Аустрији, као и радикалне мере које предузима нова пољска влада Беате Шилдо, покренули су нови талас приче о успону „деснице” и „десничара” у Европи. Медији су увек гладни сензација и великих прича, па се ова тема развлачи управо на такав начин: мешају
„Ниjе лак посао владици у Далмацији“, писао је пре више од века чувени далматински епископ Никодим Милаш, који се жалио на православну интелигенцију, непријатељски настројен католички клер, али и на аустријске власти које православној цркви гарантују иста права као и осталим црквама само на папиру. Ни данас није лак посао владици у Далмацији. Тензије између
Јозеф Стодулка, рођен 1892. године у Чешкој, бравар у „Јагодинској пивари”, у којој је добар део капитала био у чешким рукама, пријавио се као добровољац у Великом рату. Пошто је у бици на Колубари изгубио руку, његови сународници, на челу са Михајлом Косовљанином, власником највећег дела акција у „Јагодинској пивари” запослили су га као портира.
Потезање најтеже артиљерије против неистомишљеника, страних плаћеника и аутошовиниста, са једне стране, и великосрпских четника и геноцидних фашиста, са друге, постало је нека врста нове нормалности у Србији. Недавно је чак и реч „кроатофил” добила негативно значење, иако у преводу значи љубав према Хрватима. Свеједно је проглашена говором мржње у једној свађи прве и друге
У Србији нису запостављена само села, него цело њено рурално подручје. У селима нема ко да ради, а у градовима нема шта да се ради. Сељак не служи само да би производио храну, он је особа која би требало да има живот достојан човека. Да друштво зна шта ће са селом, имало би ваљану, реалну
Александар Вучић је дозволио да му карактер победи интелигенцију, ушао је у сукоб са Сашом Мирковићем. Подао и покварен, с набујалом сујетом, Вучић је помислио да је заиста онако паметан, јак и моћан каквим га приказују Пинк и „Информер“. Колико је погрешио схватиће кад га Мирковић сведе на праву меру. Све што је направио у