Колико пута смо у животу чули реченицу: „Само још мало, биће боље“? Говорили су то наши дедови, говорили су наши родитељи, а данас и ми понављамо исте речи својој деци. Али поставља се питање – када ће доћи то боље о коме сви причају?
Свако време носило је своје муке. Некада се живело скромније, али су људи били ближи једни другима. Данас имамо више технологије, више могућности, али као да је све мање задовољства и све више брига. Некада је породица била ослонац, а данас се дешава да се рођаци чују само за славу или сахрану. Комшије су некада помагале једни другима, а данас се често може чути она стара и тужна изрека – „само да комшији цркне крава“.
Кажу да је будућност у младима, а младих је све мање. Села остају празна, школе се затварају, а број рођене деце из године у годину опада. Многи млади одлазе у веће градове или у иностранство тражећи оно боље што им се годинама обећава. За собом остављају празне куће, старе родитеље и успомене.
Пољопривредници су посебна прича. Једне године роди воће као никада, али је цена толико ниска да се не исплати ни брање. Друге године цена порасте, али мраз, суша или град униште принос. Човек ради од јутра до мрака, а на крају никада није сигуран шта га чека. И тако из године у годину, увек са надом да ће следећа бити боља.
Посла, кажу, има. Али многи ће вам рећи да је све теже пронаћи сигуран и добро плаћен посао. Цене расту брже него плате, рачуни стижу без кашњења, а многе породице сваког месеца воде исту борбу – како прегурати до следеће плате или пензије.
Политика се мења, власти долазе и одлазе, обећања се смењују као годишња доба. Свако најављује боље дане, нове инвестиције, већи стандард и светлију будућност. А обичан човек и даље чека. Чека да му живот буде лакши, да деца остану у својој земљи, да се поштен рад више цени и да сутрашњи дан донесе више наде него бриге.
Можда је највеће питање да ли је то „боље“ нешто што нас тек чека или је већ прошло поред нас, а да то нисмо ни приметили. Можда је било у времену када су породице биле на окупу, када су деца трчала по улицама до касно увече, када су људи имали мање новца, али више времена једни за друге.
Ипак, човек живи од наде. Да нема наде, не би било ни борбе, ни рада, ни вере у сутра. Зато и данас многи понављају исту реченицу коју су слушали од својих старих: „Биће боље.“ Само остаје питање које све чешће постављамо – колико још треба да чекамо да то боље коначно стигне?
ПАТРИОТ
- СРБИЈА ШОКИРАЛА РЕГИОН! Србија креће у производњу МОЋНОГ ОРУЖЈА
- БиХ УДАРИЛА НА СРБИЈУ ЗБОГ РАТКА МЛАДИЋА
- ВЛАДИЦА ВИСИО С МАНАСТИРА ПРОХОР ПЧИЊСКИ: Потез који је уследио мало ко сме да УРАДИ, свештенство било у ОПАСНОСТИ
- Откривено писмо шта је Зоран Ђинђић писао Младићу! РЕГИОН У ШОКУ
- ОГЛАСИЛА СЕ УРСУЛА ФОН ДЕР ЛАЈЕН О САХРАНИ РАТКА МЛАДИЋА!