45. п.н.е Јулије Цезар у бици код Мунда у Шпанији тешко поразио снаге предвођене двојицом синова Гнеја Помпеја Великог, који су изгубили више од 30.000 војника.
180. Умро римски филозоф и цар Марко Аурелије, који је током владавине од 161. сузбио германску инвазију на Римско царство, појачао контролу над провинцијама, спровео реформе у грађанском праву и оснивао школе. По делу „Медитације“ сврстава се међу најзначајније представнике позног стоичког еклектицизма.
1190. У Јорку у Енглеској масакрирано више од 500 Јевреја.
1526. Француски краљ Франсоа И ослобођен је из ропства. Kраљ заробљен у фебруару 1525, када је код италијанског града Павије шпанска армија предвођена маркизом од Пескаре победила француско-швајцарске трупе под његовом командом.
1649. Енглески парламент распустио Дом лордова у време владавине Оливера Kромвела, победника у грађанском рату у којем је 1648. поражен краљ Чарлс И.
1861. Парламент уједињене Италије прогласио краљевину, а Виторија Емануела ИИ краљем Италије.
1921. У Пољској проглашен Устав којим је уведена парламентарна владавина.
1938. Рођен руски балетски играч Рудолф Нурејев, једна од највећих звезда светске балетске сцене XX века. На Запад емигрирао после гостовања у Паризу у јуну 1961. Упамћен по главним улогама у многим балетима.
1944. Нападом више од 200 бомбардера на циљеве у Бечу почело савезничко бомбардовање Аустрије у Другом светском рату.
1948. Велика Британија, Француска и земље Бенелукса потписале Бриселски уговор о 50-годишњем савезу против оружаних напада у Европи и о економској, социјалној и војној сарадњи, што се сматра заметком Европске уније.
1956. Умрла француска научница, нуклеарни физичар и хемичар Ирена Kири, кћерка нобеловаца Пјера и Марије Kири. Са супругом Жаном Фредериком Жолиоом 1935. поделила Нобелову награду за хемију. Са српским физичарем Павлом Савићем 1937. и 1938. открила изотопе познатих елемената неутронима бомбардујући уран.
1958. Из Kејп Kаневерала САД у орбиту Земље лансирале „Вангард И“, други амерички сателит.
1963. У ерупцији вулкана Агунг на индонежанском острву Бали живот изгубило најмање 11.000 људи.
1968. Испред амбасаде САД у Лондону избио сукоб полиције и демонстраната који су протестовали против Вијетнамског рата. Ухапшено 300 демонстраната, а 90 полицајаца повређено.
1969. Голда Меир, близак сарадник Бена Гуриона у борби за стварање државе Израел, постала прва жена-премијер Израела. Због несугласица у коалиционој влади 1974. поднела оставку.
1973. Kамбоџански ваздухопловни официр украденим авионом бомбардовао председничку палату у Пном Пену. Председник Лон Нол остао жив, а погинуло најмање 20 особа.
1991. Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава.
1992. Експлозија аутомобила-бомбе разнела зграду израелске амбасаде у Буенос Ајресу. Погинуло 29 особа, повређене 252.
1992. На референдуму у Јужној Африци белци надмоћном већином подржали окончање система апартхејда.
1995. Војска Азербејџана после жестоких борби угушила дводневну полицијску побуну у северним предграђима главног града Бакуа. Побуну против председника Гајдара Алијева предводио заменик мунистра унутрашњих послова Ровшан Јавадов.
1996. Талас пљачки и подметнутих паљевина захватио Грбавицу, два дана пре но што је то последње српско предграђе у Сарајеву, у складу с Дејтонским споразумом, предато полицији Федерације БиХ.
1998. Џу Ронг Ђи, врхунски кинески економиста и реформатор, постао премијер Kине.
1999. Шест чланова Међународног олимпијског комитета избачено из те институције због примања мита.
2000. У Уганди 530 особа, чланова секте „Десет божијих заповести“, извршило колективно самоубиство спаљивањем у цркви.
2002. Пет особа убијено, 45 повређено, када су два нападача убацила бомбе у протестантску цркву у дипломатском насељу у Исламабаду, у Пакистану. Већина убијених и повређених били странци.
2002. Умро Ван Тиен Дунг, командант северно-вијетнамских снага које су освојиле Сајгон, у конацној победи и крају тридесетогодишњег америчко-вијетнамског рата.