Алумни клуб Правосудне академије (АКПА) напомиње да је десетогодишњица од општег реизбора судија и тужилаца прилика да се сагледа свеопште стање у правосуђу у протеклој деценији, извуку поуке и укаже на данашње проблеме.
Постоји свеопшта сагласност да је општи реизбор судија био негативни догађај са дубоким последицама и добро је што то ником данас није спорно. Главна замерка таквом поступку јесте што је на необјекиван начин извршена селекција правосудних функционера по јавно непознатом кључу. Десет година касније, став јавности о реизбору се више не доводи у питање, али АКПА напомиње да се избор и напредовања судија и тужилаца и даље одвија на начин коме недостаје објективност, јавност и правна заштита. Управо из тих разлога је АКПА тражио да се седнице Високог савета судства (ВСС) и Државног већа тужилаца (ДВТ) јавно емитују на Интернету и свим учесницима поступка омогући право на правно средство, како би се задобило поверење јавности у правосудни систем.
Осим тога, реформе кривичног поступка су у многоме растеретиле кривична одељења судова и концепт тужилачке истраге је већи значај дао јавном тужилаштву, што јесте довело до краћег трајања поступака. Рад јавних извршитеља и јавних бележника су допринели растерећењу у области ванпарничних и извршних поступака. С друге стране, највећи проблеми у оптерећености правосуђа су остали у парничној материји, па је тако последњих неколико месеци број нових тужби нагло порастао посебно у Првом основном суду у Београду и Трећем основном суду у Београду, док је Виши суд у Београду такође под сталним притиском броја предмета. То указује да проблем неравномерне оптерећености судова није решен, као ни проблем тзв. “масовних тужби” у којима постоји десетине хиљада судских поступака који наликују један другом. АКПА сматра да такви поступци доводе до загушења у раду оних судова који су тим проблемом погођени и да је правосуђе то које би требало да предложи механизам за брзо решавање правних питања у масновним поступцима.
Последица неуспеле реформе, уз друге друштвене разлоге, јесте и смањење степена ауторитета правосуђа у нашем друштву, која вредност се не штити на адекватан начин, због чега су права грађана који учествују у медијски актрактивним судским поступцима, али и судија и тужилаца, често на удару таблоидне штампе, која без санкција повређује право на фер суђење.
Правосуђе није могуће вратити у време пре реизбора из 2009. године, нити је то потребно, али се чини да иако су поуке из те реформе извучене и последице свима јасне, на њих још увек није нађен адекватан одговор.