Стручњаци процењују да ће до краја године Косово напустити 50 до 60.000 људи, због лоших економских услова, што ће довести до недостатка радне снаге.
Само прошле године према подацима Агенције за статистику Косова (АСК) емигрирало је 42.728 људи, преноси Економија онлајн.
Муса Љимани, стручњак за економију, рекао је да ц́е Косово бити празно ако дође до визне либерализације.
„Нормално је вероватно да ц́е се тај број још више повец́ати јер је мало вероватно да ц́емо имати интензиван развој, а либерализацијом виза Косово ц́е бити празно. Још само један податак, прошле године, колико ја знам, Косово је напустило 400 лекара. Убудуц́е ц́емо остати без лекара. Ова миграција наше омладине представљац́е мањак радне снаге у будуц́ности“, објашњава Љимани.
Главни разлози због којих млади одлазе су економске, социјалне и пре свега националне природе, а како је Љимани рекао природни прираштај прошле године био је 14.000 у односу на 1989. годину када је био 47.000 људи.
Он сматра да ће доћи доц́и до депопулације.
„Поред тога што је становништво Косова почело да стари, социјални проблеми утичу на младе људе да не стварају породице управо у одсуству социјалних проблема. На овај начин, корак по корак, омладина се смањује, а становништво Косова стари. Статистички тачан податак, 1989. године природни прираштај, односно разлика између наталитета и морталитета на Косову је био 47.000 људи, док је 2021. године овај природни прираштај пао на 14.000 људи. Ако овај тренд доведе до миграције, а питање одлагања бракова не дође до старости, имац́емо и депопулацију Албанаца на Косову“, казао је он, преноси Косово онлајн.
Економски стручњак Љавдим Хамиди рекао је за Економију онлајн да ц́е се егзодус грађана наставити и то због лоших услова.
Према његовим речима, број избеглица са Косова биц́е између 50.000 и 60.000 хиљада људи.
„Пратио сам случај одласка 2013. и 2015. године. Око 100.000 људи је негде отишло, углавном људи који нису имали посао. Сада је најгоре што људи са факултетима одлазе и то је највец́и проблем Косова. Верујем да ако су прошле године добили 34.000 немачких виза, ове године ц́е то бити много више, скоро 50.000 или 60.000 оних који ц́е отиц́и и тако ц́е Косово остати без стручног кадра“, каже Хамиди.
Он је објаснио да Косово шаље стручњаке, посебно лекаре у Немачку, додајуц́и да припрема лекара специјалисте државни буџет кошта 200 хиљада евра.
„Негде има око 43.000 људи који су отишли да раде ван Косова. Одлазе због лоших услова, лекари одлазе због малих плата, медицинске сестре и занатлије које имају веома велико тржиште у Немачкој. Наша највец́а грешка је што припрема лекара специјалисте кошта косовски буџет негде око 200 хиљада евра, а ми то опраштамо Немачкој јер је њихова плата 600 евра“, додаје он.
Што се тиче последица, каже да ц́е Косово стати без лекара, без инжењера, архитекте и професионалаца у разним областима.
„Из Лекарске коморе је речено да је просечна старост лекара у Клиничком центру преко 50 година. У међувремену, немамо нове кадрове јер они одлазе, а то се дешава и са другим професијама, са инжењерима, архитектама и отиц́и ц́е сви они који виде бољу прилику у Немачкој. Једини начин да их зауставимо је да им понудимо боље услове на Косову“, закључио је Хамиди.
Извор: Косово онлине, https://prst.rs/albanci-odlaze-s-kosova-i-metohije-pokrajinu-ce-napustiti-50-60-000-ljudi-do-kraja-godine/