Бугарска историчарка Теодора Толева је
била врхунски полиглота, говорила је више од седам језика, студирала је историју и теологију на Софијском универзитету, школовала се у Паризу и Барселони. Током једног истраживања и потраге за документима о међуетничким односима у отоманској империји, у царском архиву у Бечу нашла документе у вези тајних састанака аустро – угарског двора одржаних 1896.! Ти састанци се спомињу у документу: Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl”.
По бугарској историчарки меморандум о четири састанка која су одржана показује да крајем деветнаестог века албанска нација још није постојала и да ће Беч учинити конкретне напоре да је изгради (!!!), хомогенизира становништво, промовише јединство између католичких и муслиманских кланова, помогне новинарство и образовање народа, издаваштво националистичких публикација, стварање једног унифицираног књижевног језика, и тако далје. Мотиви Аустро – Угарске империје су врло јасни: да краткорочно ублажити притисак Србије и Црне Горе а дугорочно Русије. Врло је мало пажње поклањано у науци иначе неспорној чињеници да се генеза албанског народа одиграла унутар средњовековне српске државе, у склопу сложених политичких, социјалних, културних и етничких промена и процеса који су се у тој држави дешавали.
Да су Арбанаси вештачка нација, направљена од албанских етничких племена, говори бугарска историчарка Теодора Толева, а све на бази проучавања архивске грађе некадашње Аустроугарске монархије, која се чува у Бечу. На овој теми, да су аустроугари вештачки створили албанску нацију, Теодора је одбранила своју докторску дисертацију на универзитету у Барселони, под називом: „La influencia del Imperio Austro-Hungaro en la construccion nacional albanesa (1896-1908)“.
Приступа се тако што се улаже огромна енергија аустроугарских конзула и новчана средства у различитима областима. Даје се новац појединим главарима племена, улаже се у школе, новине, календаре; све се чини да би се Италијани представили као неко ко ће асимиловати Албанце. У модерној историји углавном се подразумева да је албанска нација постојала и пре 19. века, а о томе говоре радови Ставра Скендија, Петера Бартла, Ханса Дитера Шандерла и др. Основна теза Толеве је да је Беч учинио све да хомогенизује различита албанска племена и кланове, која у другој половини 19. века, по Толевој, нису имала развијену националну свест, већ су била аморфна и расцепкана, те да је бечка дипломатија активно помагала стварање унифицираног књижевног албанског језика, издаваштво албанских националистичких публикација и развој новинарства и образовања. Албанци су подељени не само на Геге и Тоске, које дели река Шкумба, већ и у оквиру самих племена. Нема јединства, а крвна освета је свакодневица. Религијска одређења су врло снажна; и бекташије и сунити, и римокатолици и православни Албанци живе одвојено. Беч је морао предузети конкретне кораке у креирању албанске националне свести, јер је маса завађених племена била необједињена језички и религијски, није имала нормирано писмо, било је само неколико школа, нису имали никакву књижевност, ни штампу. Једном речју, нису имали никакав колективни идентитет, нити су тежили да га створе. Ипак, Албанци нису пример обичног етноинжењеринга. Они јесу постојали као група племена, али нису били нација. Нацијом су постали захваљујући активној подршци Аустрије. Можда ће вас ова књига натерати да мало размислимо колико у ствари познајемо Албанце.
Нажалост, млада Теодора Толева је умрла од болести која је рапидно напредовала у критичним моментима, но сумња се да је можда и убијена, а то каже њен српски пријатељ:
„Последњи контакт са мојом драгом Теодором сам имао непосредно пре напуштања Шпаније када ме је назвала и тражила од мене неку врсту заштите јер је годинама осећала чудно присуство неких људи и догађаја који је окружују.“
Занимљиво је да је 2008. године Теодора Толева, заједно са Србима у Шпанији, протестовала против ткз. „проглашавања независности Косова“ и солидарисала се са нашим народом. Била је потпуно формиране бугарске националне свести, али је исказивала и позитиван однос према Србима. Слава бугарској научници и хвала за велики допринос у потрази за истином.