У Паризу се пре неки дан догодио напад на трансродну особу. Мушкарац који се осећа и облачи ко жена изашао је из метро станице и налетео на групу демонстраната (француски Алжирци, што се по заставама јасно и види) који су демонстрирали против Бутефлике у Алжиру (дакле, наводно, про демократски протести). Трансродног момка вукљају, гурају, поливају пивом, неко му је опалио шамар а по њеном сведочењу (изјашњава се ко Жули) један од присутних је извадио и полни орган вичући „усрећи га!“. Мејнстрим медији су овај инцидент темељно игнорисали, али је почео вирално да кружи друштвеним мрежама. Разлог игнорисања може бити неочигледан само некоме ко је темељно неупућен у либертард леве тенденције каквих је Француска већ подуже терен – да се избегне помињање нападача, који су очигледно Алжирци, дакле муслимани. Ништа не сме да наруши фантазам о љупким муслиманима (а ови су као тај умерени и демократски део, ко што видите овде нема ни салафиста ни буркача). Напокон је прича попримила толике димензије да је несрећну девојку неко позвао и на ТВ. Жули (жртва напада) се најпре захваљује свима који шаљу порукe подршке а затим наставља – „Људи који су ме напали су незналице и њихово етничко порекло или религија немају никакве везе са нападом. Они који упиру на њихово порекло и религију су исти као они“.
SERIOUSLY, JULIE?
Дакле, жртва која брани своје нападаче. Ја сам мислио да су приче о самоубиству запада претеране и пренадуване, али ми том самоубиству управо сведочимо.
Да се разумемо, хомофоба свакако да има и међу Французима. Мислим, ја претпостављам да их има иако за скоро осам година живота у Француској НИКАДА нисам доживео ниједну непријатност у том смислу. Једном су мени и Орацију добацили на улици у Марсеју нешто типа „педерчине“ и то су била нека два арапска дрипца која су глуварила на ћошку и ваљала марихуану. Од Француза никад. Мене живо занима да ли је Жули имала сличних непријатности с Французима и хришћанима. Можда је неко некад нешто и коментарисао, можда ју је то и заболело емотивно, али сам убеђен милион посто да је нико није тукао, вукао, шутирао, вадио пенис у њеном правцу. Мислим, доказ је да неометано шета онаква каква је улицама Париза.
https://youtu.be/Bw_mKgHjtcs
Па јеботе, колико је компликовано сабрати 2 + 2 и признати да је овај напад био потпуно индукован религијом нападача? Зашто не оде таква каква јесте у Алжир на летовање да се из прве руке упозна с лепотама те културе и отвореношћу тих људи? Друго, кад се деси „прекомерна употреба“ силе нпр, од стране полицајаца према црнцу или Арапину, ил већ тако нешто (понекад је повод и само легитимисање) дигну се читави квартови да пале и преврћу кола и драњају се да је Француска расистичка, а кад се овај чопор муслиманчуга (еманципованих приде) острви на случајног пролазника, е онда то нема никакве везе ни с њиховим пореклом а још мање с њиховом религијом. Дошли смо до тог степена да жртва брани силеџије. То је нама исламолевичарење дало, родне студије, неутралнни полови, „мужевност је психички поремећај“, родитељ „x“, „y“ i „z“, све су културе једнаке, бурка је израз феминизма, „то ме вређа иако је чињеница“ и остале либертардско релативистичка срања.
Захваљујем на пажњи. Што би рекла Јеца Ђоковић feel free to share your thoughts and comments 
Александар Ламброс