Нови председник САД Доналд Трамп константно је на удару америчких медија, који га већ проглашавају „највећим тиранином у историји земље“, и забринуто прогнозирају да „Америка клизи у аутократију“. У својим критикама Трампа су неретко поредили са свим државницима које су сматрали изузетно опасним, а последња у низу компарација је она са бившим председником СРЈ Слободаном МИлошевићем.
Магазин Washington Monthly у једном крајње негативном поређењу истиче сличности двојице лидера. – Kао и Трамп, и Милошевић је на власт дошао потпиривањем етно-националистичких осећања, чија је моћ изненадила и њега самог. Милошевић је 1987.године, тада као и даље лојални апаратчик Kомунистичке партије, отишао на Kосово како би умирио протесте Срба који су се жалили на албанску доминацију у државним институцијама у покрајини, али и константну репресију Албанаца. Народ је био забринут због пораста силовања, убистава, претњи и уништавања имовине. Судство и полиција били су под албанском контролом, те Србе нико није могао да заштити. Тадашњи став партије био је снажно против националистичких говора. Међутим, када су се Срби пожалили на грубости полиције према Србима, Милошевић је тада изговорио чувену реченицу: „Нико не сме да вас бије!“, и преко ноћи постао херој међу Србима – наводи вашингтонски магазин.
На крилима те популарности, Милошевић је ускоро постао и председник Републике Србије. Током сусрета са њим, страни новинари који су га тада упознали данас истичу да у Доналду Трампу виде бројне особине некадашњег српског лидера.
– Био је дрзак и пун самопоуздања у јавности, али изузетно љубазан и помирљив приватно. Био је опседнут манипулацијом и контролом медија. Чак је деловало да и сам не верује у своју националистичку реторику, већ да је користи искључиво као оруђе уз помоћ којег задржава моћ. наравно, није веровао никоме сем својој породици – истиче лист.
То нису једине сличности између Трампа и Милошевића које је „Wасхингтон Монтхy“ уочио.
– Изузетно образовани људи у Србији нису имали нарочито лепо мишљење о Милошевићу. С друге стране, становници руралних делова Србије су га обожавали, због чега умногоме подсећају на гласаче Доналда Трампа. За себе су веровали да су срце и душа Југославије, као и то да су често били ниподаштавани. Поносни на своју историју, истичу да су се у ИИ светском рату борили са савезницима, док су Хрвати били Хитлерова војска. Тврде да су постали мањина у сопственој земљи, иако су најбројнији народ, да Албанци и Хрвати имају већа права иако их је мање, а да су на све уступке који су им се чинили, одговарали са још већом агресијом и тежим захтевима. Због тога су и гласали за Милошевића, који је имао кампању заснивао управо на тој реторици – истиче магазин.
Амерички лист пореди тадашњу реторику Слободана Милошевића са оном којом је Доналд Трамп добио изборе.
– Погрдни ставови о мањинама су још једна сличност. Такође, док је економски стандард Срба тонуо, Милошевићев је цветао. Он је био опортуниста, баш као и Трамп, а обојицу одликује националистичка реторика. Тешко да је Милошевић очекивао да ће скончати у Хагу. Ипак, то је био епилог његове националистичке политике. Слично је са Трампом. Његови планови су нејасни, можда чак и њему самом. У наредне четири године наћи ће се пред великим изазовима, а његове потенцијалне реакције, судећи по реторици, забрињавају бар половину Америке. Треба бити јасан: САД 2017. нијсу Југославија из 1995. године. Америка има дуже искуство, како са демократијом, тако и са економским системом. Међутим, они ће бити на великом искушењу у наредне четири године – наводи магазин.
Поредили га и са Берлусконијем
Трамп није омиљен ни у водећим медијима „преко баре“, па га је тако британски „Гардијан“ у крајње негативном контексту поредио и са бившим италијанским премијером Силвијом Берлусконијем.
– Обојица су успешни бизнисмени са сумњивим аспектима у пословању као што су офшор компаније и пореска питања. Успех у пословању и велико богатство су били велики део његове политичке привлачности као и Трампове. Берлускони је, као и Трамп, себе приказивао као неког ко се бори против естаблишмента, чак и онда када је био премијер. Такође попут Трампа, он је популиста, а присталице привлачи својом личношћу и харизматичним особинама – навео је тада „Гардијан“.
Британски лист подсетио је на Берлусконијеве гаф-изјаве и бројне скандале, поредећи их са Трамповим.
– Бројни скандали и гафови су пратили Берлусконијеву каријеру, а ту спадају и чести сексистички, хомофобни и расистички коментари као и уверење да је неодољив женском роду. Себе је престављао као жртву „полуделе политичке коректности“, и као обичног човека који говори шта мисли. Обећавао је свет, али није му много значило када би се убрзо открило да је погрешио, јер није могао или није имао намеру да оствари та обећања. Он је знао да гласачи имају кратко памћење. За своје гафове је окривљавао „непријатељски настројене медије“ или би рекао да је жртва неспоразума.Био је сумњичав према изборним резултатима када би изгубио и често говорио о намештаљкама. Баш као што то ради Трамп – писао је тада „Гардијан“.
Рат медија и новог председника САД
Да Доналд Трамп није омиљени лик америчких и већине европских медија, знало се и током кампање, када су водећи угледни светски листови (на челу са „Вашингтон постом“, „Њујорк тајмсом“, „Гардијаном“ и сличним) отворено стали на страну Хилари Kлинтон, иако се то кршило са новинарском објективношћу.
Kритици је допринео и сам Трамп, пре свега својим несмотреним изјавама. Међутим, то га није спречило да победи на изборима, чиме је показао да се половина Американац слаже са његовом полисом: „Политичка коректност је превазиђена“.
Такође, Трамп је великим медијима замерио да „занемарују његову мирољубиву политику о повлачењу војске и заустављања интервенционизма“, као и да су „максимално умањивали грешке његове супарнице Хилари Kлинтон“, која је, како је рекао, „савршени репрезент стварања ратова широм света“.
Washington Monthly