Архиепископ цетињски и митрополит црногорско приморски Амфилохије изјавио је да мешовита комисија, чији је и он био члан, није могла да се сложи о канонизацији кардинала Алојзија Степинца, те да то питање, које у СПЦ-у никада нису доводили под сумњу, припада римском епископу, папи.
Подсетио је да се комисија састала шест пута, да је један од састанака био у Подгорици.
– Ми смо, у исто време, благодарили садашњем папи Фрањи што је смогао снаге, иако је по веровању Римске цркве незаблудив, непогрешив у одлукама, да је он сматрао за потребно да о томе води дискусију. То му служи на част и ми смо то њему и рекли када смо предали писмо нашега патријарха Иринеја њему као одговор на предлог да Српска православна црква учествује у тим разговорима о канонизацији Степинца – рекао је митрополит у интервјуу за Агенцију Анадолија.
Истиче да је папа Фрања први од 11. века који је тако нешто учинио.
сада му благодаримо, не само ја, него сва наша Црква – наводи митрополит Амфилохије.
То, каже, нису могли да се сагласе у вези те канонизацији, је на основу чињеница.
– Нисмо ми могли да је прихватимо, пре свега, јер та канонизација како је она замишљена од оних који су је планирали, она је у суштини немогућа. Није у питању личност самога Степинца, него је у питању време у којем је он живио, које је он подржао – каже митрополит, којег Анадолија представља као првог до патријарха Иринеја.
„Степинац је подржавао Павелића“
Јасно је, истиче, да је он на неки начин подржао Анту Павелића, једног од главних европских фашиста и нациста.
– Он је подржао и Павелића и ту државу, ту његову творевину. Ми знамо какви су плодови те државе били. Није Степинац учествовао сам по себи, али је био викар те војске и то је веома значајно да се подвуче. Он је постављао и душебрижнике тој таквој војсци који су се исповедали код њега и којима је давао опрост за оно што су радили или што су сами благословили – упозорава митрополит Амфилохије.
Наводи да је чињеница да је Степинац „једна сложена личност“ и да су то и говорили.
Нема, истиче, никакве сумње да је Степинац из једне честите породице из Kрашића, од осморо деце колико их је било из другог брака, да је мајка његова изузетно честита и он по свом животу.
Имао је, вели митрополит Амфилохије, човекољубља као личност.
„Разумем да је неким потомцима усташа то битно“
– Међутим, његова канонизација је нека врста сакрализације тог најтрагичнијег периода у историји хрватског народа. Сакрализује се све то. Разумем један број потомака тих усташа код Хрвата, да је то њима веома битно. Само ми смо то њима и говорили – зар је могуће да у том времену између 1941. и 1945. једина личност која то заслужује у хрватском народу је Степинац – навео је.
Истакао је да има толико дивних и честитих људи.
– Ми смо помињали посебно Диану Будисављевић која је спасила 12.000 деце из Млаке и Јасеновца у то време. Она је заслужила. Ми би за њу потписали без даљњега да буде канонизована. А, за Степинца не можемо. Не што се тиче просто његове личности, него што се тиче тог његовог учешћа и у тим збивањима, најтрагичнијим у историји хрватског народа, који су оставили страшне трагове. Томе сведочи Јадовно и Јасеновац. Мислим да не треба сведока већих и страшнијих од тога – наводи митрополит Амфилохије.
Танјуг