Након што је председница Скупштине Србије Ана Брнабић објавила да чланови Комисије за ревизију бирачког списка имају приступ свим неопходним подацима, деманти је стигао од представника опозиције, а сад и од Црте. Како у изјави за Нову каже Владимир Ерцег, члан Комисије који је изабран на предлог ове организације, није им омогућен приступ збирним подацима и траговима промена, као ни укрштања која би показала да су у бирачки списак уписани сви који у њему треба да буду, али и да ли има оних којима ту није место.
“Тачно је да је члановима Комисије још у марту омогућен увид у податке о бирачима из јединственог бирачког списка, а прошле недеље и у податке из матичних књига, евиденције пребивалишта и евиденције држављана. Тај увид, међутим, није довољан из два разлога – омогућава само проверу појединачних бирача (случај по случај) и обухвата само тренутно стање података”, каже Ерцег за Нову, а затим упозорава да без приступа збирним подацима и траговима промена које су у дужим периодима вршене у евиденцији бирача, нису могућа укрштања која би показала да ли се у бирачком списку налазе сви који би морали у њему да се нађу, као и то да ли су сви који јесу уписани у списак, уписани с ваљаним основом.
“Није могуће утврдити ни да ли су и на који начин чињене манипулације бирачким списком. Комисија, дакле, с приступом који јој је до сада омогућен не може да оствари циљеве због којих је основана”, каже Ерцег и додаје да су у току разговори о томе како да се Комисији обезбеди адекватан приступ подацима.
“За планирани процес још има времена, али рокови истичу. Важно је нагласити да адекватан приступ не значи неограничено располагање подацима о грађанима. Рад комисије уређен је строгим правилима поверљивости, заштите података о личности и одговорности сваког члана како би се обезбедило да се подаци користе искључиво за сврху због које је комисија основана. Рад комисије је јаван, па свако може да прати како се поступа с подацима и како се доносе одлуке”, закључује саговорник Нове.
Са сличним тврдњама претходних дана огласили су се и представници опозиције.
Најпре је Огњен Рашуо, члан Комисије испред Зелено-левог фронта, објавио да се члановима Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка онемогућава увид у базе података.
“Комисија има тридесетак надлежности. На пример, анализе решења о упису, софтвера, безбедности података, поступка и слично. За такве ствари нам је, на пример, потребна евиденција из матичних књига умрлих и јединствени бирачки списак у СQЛ формату, како би упоредили те две базе и видели да ли има преклапања. То вам је један дан посла. Закон нам даје право приступа евиденцијама од значаја за јединствени бирачки списак. Али, тако не може. Представник министарства нам у једном тренутку говори како они не виде базе него евиденције, да би месец дана касније рекао да не воде евиденције него базе”, објавио је Рашуо и додао:
“Када смо од министарке тражили приступ какав већ имају референти по општинама, она нам се ругала. На исти зид наилазимо свагде где се обратимо. Једноставно, политичка је одлука власти да се тај посао не обави и то се чини кршењем српских закона”.
Одмах је реаговала председница српског парламента Ана Брнабић и рекла да је његова изјава, објављена у новинама Нова”, неистина.
Ко стварно говори неистину?
“Због свих грађана Републике Србије желим јасно да осудим неистине које је Нова објавила на својој насловној страни. Наиме, Комисија за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, а која је формирана у складу са најважнијом ОДИХР препоруком, има приступ: (1) комплетном бирачком списку, (2) свим матичним књигама (рођених, преминулих и венчаних), (3) евиденцијама пребивалишта и (4) евиденцијама која се тичу држављанстава. Лично сам радила на овоме, заједно са Министарством за државну управу и локалну самоуправу, Министарством унутрашњих послова и Канцеларијом за ИТ и е-Управу”, написала је Брнабиић на друштвеној мрежи X.
Она је даље навела да су чланови ове Комисије добили приступ електронском сервису (е-ЗУП) којим им се омогућава увид у све ове базе података.
“Желим да захвалим свим члановима ове Комисије који свој посао схватају озбиљно и не желе политизацију, већ им је циљ исправљање евентуалних направилности у бирачком списку. Пласирање оваквих лажних вести има две сврхе. Једна је одржавање алибија за евентуални неуспех на изборима да бирачки списак није сређен. Друга, још страшнија, је за спољну употребу – да убеди ЕУ да власт не спроводи реформе, већ их „фингира“ и тиме наставак притисака на ЕУ да се Србија и њени грађани казне. А истина је да управо они који све реформе саботирају и отежавају, свакодневно кукају да се реформе не спроводе. Спроводе се – упркос блокадерској шизофреној политици која може да се сумира у фрази што горе, то боље”, написала је председница Скупштине.
Међутим, одмах је стигао демати од самог Рашуа, али и од потпредседнице београдског одбора Странке слободе и правде Ана Гођевац, која је такође чланица Комисије.
Рашуо је навео следеће:
“Једноставно дајте Комисији: Извод из јединственог бирачког списка у СQЛ формату, 6,4 милиона уписа; Евиденцију матичне књиге умрлих у СQЛ формату, неких 10 милиона уписа; Евиденцију издатих личних карата коју води МУП, опет у СQЛ формату; Приступ решењима о упису и брисању из ЈБС изјавила је да председница Скупштине Србије Ана Брнабић лаже када тврди да Комисија за ревизију бирачког списка има приступ подацима потребним за сређивање бирачког списка, који су напредњаци фалсификовали”.
Надовезала се Ана Гођевац.
„Чланови Комисије заправо имају мања овлашћења од референата у општинама јер немају увид у решења о уписима и променама у бирачком списку и немају могућност да прате промене пребивалишта кроз време“, рекла је Гођевац и истакла да је „потпуно јасно да Министарство државне управе и локалне самоуправе опструише рад Комисије, па се на питања праве глуви, а на доказе слепи“.
„Ми као њихови представници у Комисији који заиста желимо ревизију тражимо потпуни приступ свим подацима и ти наши захтеви су на столу Ане Брнабић која је део режима који је ухваћен у изборним махинацијама, о чему сведоче извештаји домаћих и страних посматрача као и Резолуција коју је готово једногласно усвојио Европски парламент,“ навела је Гођевац.
Нагласила је да без чистог бирачког списка нема поштених избора као ни приближавања ЕУ, од које је Србија никада даље, због криминала и корупције у којима је, како је навела, власт огрезла.
О препорукама ОДИХР и новцу ЕУ
Подсећања ради, издвајамо неколико цртица о бирачком списку и његовој ревизији, које је објавила Црта.
“ОДИХР је током последње деценије, од 2012. до 2024. године, константно наглашавао потребу за независном ревизијом бирачког списка. Након парламентарних, покрајинских, београдских и дела локалних избора одржаних 17. децембра 2023. године, документоване су значајне неправилности које су јасно указале и на проблеме у управљању бирачким списком, што је потребу за ревизијом истакло у први план. Посебно због чињенице да су резултати у главном граду доведени у питање услед документоване масовне миграције бирача, према налазима Посматрачке мисије Црте”, пише Црта и подсећа да су масовне миграције бирача ради утицаја на исход локалних избора отворила питање нарушавања права грађана на локалну самоуправу и дилему око тога да ли су грађани који заиста живе у својој локалној средини заправо
дискриминисани.
“После локалних избора одржаних 2. јуна 2024. године, ОДИХР је у свом извештају из августа потцртао значај ревизије бирачког списка, појачао језик и посветио чак две приоритетне препоруке теми бирачког списка. Прва препорука односи се на обавезну и пуну ревизију бирачког списка и других релевантних јавних база података укључујући и регистар пребивалишта, а коју би спровели независни експерти уз учешће релевантних страна, укључујући представнике министарстава, политичких партија и цивилног друштва. Друга препорука односи се на објављивање података из бирачког списка, довољно детаљних да омогуће значајну верификацију тачности бирачких бројева, како би се повећало поверење јавности”.
У складу с тим препорукама, Народна скупштина на седници одржаној 28. јануара 2026. године донела је одлуку о именовању чланова и заменика чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка.
Неколико цртица и о новцу.
О томе је недавно говорио амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат. Он је током посете Крагујевцу истакао да је ЕУ највећи извор страних директних инвестиција и убедљиво највећи донатор Србије.
Он је прецизирао да је у периоду 2014. до 2027. године, на име донација потрошено или намењено Србији седам милијарди евра, од чега је шест милијарди био поклон.
“Та средства су намењена реформама у владавини права, изборном законодавству, слободи медија, зеленој транзицији и то је разлог што имамо и очекивања и захтеве према Србији”, рекао је Фон Бакерат и поручио да ЕУ све то ради из једног разлога – да види Србију као будућу чланицу Европске уније.
NOVA.RS