За 26 година вишестраначја у Србији кроз бројне изборне циклусе, дијапазон предизборних слогана партија кретао се од оних урнебесних па до врло делотворних. Њихов одабир свакако је један од најозбиљнијих послова изборних штабова, јер треба да буду мотивишући, лако памтљиви али и да у пар речи објасне потенцијалном гласачу шта може да очекује уколико одлучи да глас удели баш тој партији.
„Ниједан слоган у поређењу са претходним кампањама није богзна шта“, оцењује Добривоје Станојевић, доктор филолошких наука, професор стилистике, реторике и јавног дискурса на Факултету политичких наука. Он је за Данас анализирао предизборне слогане председничких кандидата који према истраживањима имају највеће шансе за победу на предстојећим изборима.
Вук Јеремић, „Морамо боље“
Јеремићев слоган је на трагу слогана СНС-а, међутим глагол „морамо“ говори о императиву који никако није добар за гласаче, јер они то не воле и мислим да је због тога контрапродуктиван. Компаратив „боље“ је у реду иако је стереотипан, али ово „морамо“ никако није мотивишуће, већ прави тензију која ће тешко привући гласаче.
Саша Јанковић, „#БезСтраха“
Ово је издеференциран слоган, али он утиче само на неке психолошке појавности у вези са гласањем и делује ултимативно и наредбодавно. Он нема софистициран и умекшан емотивни приступ, не мотивише и не уверава, јер поручити некоме „без страха“ не отклања страх већ га упозорава да страх постоји. Зато сматрам да овај слоган није добро одабран.
Александар Вучић, СНС – „Брже, јаче, боље“
Ово је добро одабран слоган, иако је у извесној мери стереотипан, ипак показује једну врсту континуитета. Дакле одабрани су компаративи, јер се на тај начин наглашава да је нешто већ добро јако и брзо а да ће у будућности бити брже, јаче и боље. Овакав слоган је супротност „слоганима дисконтинуитета“, којима се поручује да пре одређеног кандидата ништа није постојало и да са њим све креће од почетка.
Војислав Шешељ, „Најбољег за председника“
То је у складу са поетиком Српске радикалне странке; разметање речима, суперлативи, а сви суперлативи су заправо неодговорне речи јер је у случају Шешеља реч о самохвалисању. То би било у реду да се поклапа са већинским мишљењем јавног мњења, али хвалисавост у тој мери је силазна, то јест у антиклимаксу и њоме се неће привући гласачи.
М. Д. Миљковић, ДАНАС