Политички аналитичар Драгомир Анђелковић верује да има простора за договор о територијалној поделили Косова, као решењу за будуцност јужне срспке покрајине, али – уколико се ово питање веже за статус Републике Српске. Коментаришући предлог министра спољних послова Србије Ивице Дачића, да се КиМ подели територијално и да српске цркве и манастири добију статус попут оних на Атосу у Грчкој, Анђелковић истиче да је то рационалан предлог и да би могао да има будућност. Он за Тањуг указује да тај предлог полази од стања на терену и потребе да се на неки начин легализује то стање, тако што би север Косова и Метохије остао у саставу Србије и био у пуној мери интегрисан, као што је био до НАТО агресије, док би југ заузврат добио могућност да уђе у УН, односно да добије независност. „То није речено директно, али индиректно то се подразумева. Уз то би Албанци морали српској заједници јужно од Ибра да дају аутономију, односно да прихвате екстериторијални модел за српске манастире и најзначајније верско-културне објекте“, каже Анђелковић. Он, међутим, сматра да тај Дачићев предлог треба повезати са статусом Републике Српске и у том контексту наводи да Србија треба да дефинише шта је спремна да да Албанцима јужно од Ибра и које су то територије које је спремна да им препусти, а заузврат да тражи исто за Републику Српску, ако Бањалука дели такав став. Република Српска је, каже, Дејтоном дефинисана као део конфедералне босанско и херцеговачке заједнице, а од закључивања тог споразума до данас стално је вршен притисак на Бањалуку да препусти ингеренције, те Србија као гарант Дејтонског споразума, према његовим речима, треба да подржи Бањалуку у њеним легитимним захтевима да им се врате сва права одузета од Дејтона на овамо. „То значи да Република Српска треба у неком року да добије право на рефрендум да се изјасни да ли жели да остане у саставу БиХ, да буде самостална држва или да се припоји Србиј,и јер ако Албанци на Косову јужно од Ибра тамо где су већина такво право добију, а они су били мањина унутар Југославије, логично је да српски народ у БиХ где је конститутиван и увек је био народ, а не нацинална манијина добије слично право“, сматра Анђелковић. Када је реч о предлог лидера Грађанске иницијативе СДП Оливера Ивановића о примени такозваног Кипарског модела као решења за КиМ, Анђелковић каже да он није реалан, из простог разлога што кипарски модел подразумева да Србија може да уђе у ЕУ, а југ Косова остаје ван евроинтеграција све док се не договори са Београдом. Нереално је, наводи, да западне силе које су биле протектор Косова и које су промовисале сецесију сад ођедном тако промене позицију да стану на нашу страну и да изврше притисак на југ, односно на Приштину да прихвати наше услове и тек преко Београда да уђе у ЕУ. „Напросто, нама је простор за ценкање баш у томе што можемо да отворимо врата за улазак Косова у ЕУ, јер док Словацка, Шпанија и још неколико држава ЕУ не прихвате независност то није могуће. Значи Београд може да откључа капије ЕУ за југ Косова, а заузврат да нам ЕУ да уступке, то значи север Косова и то значи Република Српска“, закључује Анђелковић.
Танјуг