Британски суд донео је одлуку да одбије захтев САД за изручење Џулијана Асанжа (49), где је оптужен за шпијунажу и заверу. Ово је мала победа за оснивача Викилкса, а америчка влада је најавила да ће се жалити на пресуду. Асанж је 2014. године дао ексклузивни интервју за „Блиц“, први за српске медије, у којем је, између осталог, говорио и о депешама везаним за Србију које је Викиликс објавио.
Интервју са Асанжом који је објављен у „Блицу“ 2014. године преносимо у целости:
Џулијан Асанж уздрмао је свет 2007. када је као аустралијски новинар основао сајт „Викиликс“, који је убрзо почео да обелодањује тајна документа војних, економских и политичких центара моћи. Међу стотинама хиљада објављених страница о ратовима у Ираку и Авганистану, токсичном отпаду у Обали Слоноваче, Сајентолошкој цркви или преварама великих банака, нашле су се и дипломатске депеше америчких амбасада у свету, па тако и оних у Србији.
Недавно сте изјавили да Србија и Украјина имају улогу предводника. У чему Србија може да буде предводник?
– Када сам рекао да је Србија, као и Украјина, један од најважнијих предводника, мислио сам на државе „између“, односно у међупростору. То су државе где будућност прво долази, са свим својим ужасима и лепотама. А судбина свих пионира, па самим тим и Србије, јесте да буду погрешно представљени. Ми заиста живимо у времену између две епохе. Ми смо последња слободна генерација, јер сада је дошло време глобалне дистопије надзора.
У чијем је интересу да се створи лажна слика о једној малој земљи као што је Србија?
– Разлози су различити, од неразумевања, преко незнања, до смишљене кампање. Исто је и с неким појединцима, међу које бих вероватно могао да укључим и себе, који се из различитих разлога нађу у том међупростору, нађу се на путу надолазећој дистопији.
Колико сте упућени у тренутна политичка дешавања у нашој земљи и дебату коме се окренути – Истоку или Западу?
– Због својих животних околности сам у прилици да доста читам тако да пратим шта се дешава и у Србији. Управо због свог положаја, људи у Србији су могли на сопственом примеру да осете да не треба безрезервно веровати никоме, ни Истоку ни Западу. Не само Србија, ниједна држава не може самостално да опстане испред технолошког тоталитаризма. Сведоци смо изузетне политичке радикализације наших друштава, која је повезана са интернетом, а самим тим и увођења масовног надзора интернет комуникација. Те две силе обликују нашу будућност. Обликују наше место у будућности, сваки аспект те будућности. Због тога људи морају да се окрену једни другима, да се заједно боре за слободу и своје место у том новом свету.
Нагласили сте да Србија поседује снагу. У чему се она огледа?
– Позиција државе „између“ вас доводи у позицију снаге јер вам отвара могућности. Та позиција појачава глад људи за истином, и људима даје неопходну перспективу да истину препознају када на њу наиђу. Али само ви можете одлучити како ћете употребити ту позицију.
У депешама које је „Викиликс“ објављивао је и знатан број оних из Амбасаде САД у Београду. Може ли се на основу њих тврдити да је Вашингтон, након рушења Милошевића, вукао потезе српске владе?
– Ја се трудим да свој рад и деловање одвојим од неке одређене идеологије или политичке позиције јер моја основна премиса јесте да је наша цивилизација добра онолико колико је добро знање које поседује. Због тога велике силе, попут САД, и желе да овладају свим тим знањима и информацијама, што нас доводи у време нове транснационалне дистопије каква до сада није виђена. Једна од одлика тога јесте да она не утиче на само једну земљу у једном региону, већ на све земље у читавом свету. Утиче на све земље у исто време. Мислим да је за људе у Србији битно да првенствено буду свесни ове опасности и да, као резултат те свести, почну да раде на мењању понашања људи. Једино удруженим снагама можемо да дођемо до идеја о томе како да се боримо. То је ствар политичке свесности и самоспознаје. То је приближавање које ће нам свима донети корист
Доста оптужби стигло је на ваш и рачун „Викиликса“ када су објављене нецензурисане депеше. Како оправдавате тај свој потез?
– Једна од наших првих објава, уједно и једна од најчешће објављиваних и гледаних, јесте снимак америчког војног хеликоптера „апач“ како убија цивиле и новинаре Ројтерса у Ираку. И који је био резултат те објаве? Менинг, који је разоткрио тај документ, добио је 35 година затвора. А посада тог хеликоптера и њихови претпостављени који су наредили тај напад? Ми немамо одређену политичку агенду, ми се само трудимо да отворимо простор за аутентично политичко ангажовање. Постоје људи који поседују одређене информације и желе да их објаве. Ми смо нека врста адвоката таквих људи приликом њиховог „појављивања на суду“. Наравно, не заступамо свакога, већ само људе који имају информације од политичке, дипломатске, етичке или историјске важности, које нису до тада објављене и за које постоји нека врста притиска да не буду објављене. То су главни критеријуми за објављивање. Стручњаци за прикривање и сузбијање такве врсте информација јесу обавештајне службе. Оне то раде јер верују да ће објављивање таквих информација умањити моћ њихових институција. А ако желите да зауставите неку неправду, морате се потрудити да што више људи сазна за њу.
Да ли је ваша борба из садашње перспективе вредела?
У депешама које је „Викиликс“ објављивао је и знатан број оних из Амбасаде САД у Београду. Може ли се на основу њих тврдити да је Вашингтон, након рушења Милошевића, вукао потезе српске владе?
– Ја се трудим да свој рад и деловање одвојим од неке одређене идеологије или политичке позиције јер моја основна премиса јесте да је наша цивилизација добра онолико колико је добро знање које поседује. Због тога велике силе, попут САД, и желе да овладају свим тим знањима и информацијама, што нас доводи у време нове транснационалне дистопије каква до сада није виђена. Једна од одлика тога јесте да она не утиче на само једну земљу у једном региону, већ на све земље у читавом свету. Утиче на све земље у исто време. Мислим да је за људе у Србији битно да првенствено буду свесни ове опасности и да, као резултат те свести, почну да раде на мењању понашања људи. Једино удруженим снагама можемо да дођемо до идеја о томе како да се боримо. То је ствар политичке свесности и самоспознаје. То је приближавање које ће нам свима донети корист
Доста оптужби стигло је на ваш и рачун „Викиликса“ када су објављене нецензурисане депеше. Како оправдавате тај свој потез?
– Једна од наших првих објава, уједно и једна од најчешће објављиваних и гледаних, јесте снимак америчког војног хеликоптера „апач“ како убија цивиле и новинаре Ројтерса у Ираку. И који је био резултат те објаве? Менинг, који је разоткрио тај документ, добио је 35 година затвора. А посада тог хеликоптера и њихови претпостављени који су наредили тај напад? Ми немамо одређену политичку агенду, ми се само трудимо да отворимо простор за аутентично политичко ангажовање. Постоје људи који поседују одређене информације и желе да их објаве. Ми смо нека врста адвоката таквих људи приликом њиховог „појављивања на суду“. Наравно, не заступамо свакога, већ само људе који имају информације од политичке, дипломатске, етичке или историјске важности, које нису до тада објављене и за које постоји нека врста притиска да не буду објављене. То су главни критеријуми за објављивање. Стручњаци за прикривање и сузбијање такве врсте информација јесу обавештајне службе. Оне то раде јер верују да ће објављивање таквих информација умањити моћ њихових институција. А ако желите да зауставите неку неправду, морате се потрудити да што више људи сазна за њу.
Да ли је ваша борба из садашње перспективе вредела?
– На првом месту новинари, као и сви остали, морају бити свесни тренутка у којем живимо и свих његових изазова. Друго, морају овладати технологијом. Ако то урадимо на прави начин, можемо саградити чврсту структуру наше историје, коју у будућности ни политички моћници не могу изменити. Није извесно да ћемо победити, али нема другог начина за нас.
ХРОНОЛОГИЈА СЛУЧАЈА „ВИКИЛИКС“
Јануар 2007: Оснива сајт „Викиликс“. Сајт објављује детаље америчких операција у Гвантанаму
2008: Разоткрива тајне рачуне 40 политичара
2009: Сајт објављује поруке снимљене у САД 11. септембра 2001.
2010: „Викиликс“ објављује документа и снимке, укључујући и онај из јула 2007, када су из војног хеликоптера убијена два Ројтерсова новинара и један цивил
Јул 2010: Војни аналитичар Бредли Менинг оптужен је да је давао „Викиликсу“ поверљиве информације. Сајт објављује око 76.000 војних извештаја из рата у Авганистану 2004-2010.
Август 2010: Асанж тражи дозволу боравка у Шведској
Септембар 2010: Шведски тужилац отвара истрагу против Асанжа због силовања. У октобру објављује око 400.000 америчких докумената из рата у Ираку
Новембар 2010: Интерпол ставља Асанжа на црвену потерницу
Децембар 2010: Предаје се у Лондону. Тврди да је прича о силовању политичка кампања
Фебруар 2011: Британија издаје наредбу да се он изручи Шведској
Септембар 2011: Објављује 251.000 нецензурисаних дипломатских депеша
Јун 2012: Подноси молбу за политички азил у Еквадору
Август 2012: Еквадор му гарантује азил, остаје у амбасади у Лондону
Август 2015: Шведска повукла део тужбе против Асанжа
Мај 2017: Шведско тужилаштво обуставило процес против Аснажа и повукла налог за хапшење. Британска полиција потврдила да ће га ухапсити истог тренутка, уколико напусти амбасаду Еквадора
Април 2019: Еквадор одузима азил Асанжу, британска полиција га хапси и одводи из амбасаде
Извор: Блиц