Често су кроз историју најбољи српски синови и кћери полагали своје животе на браник отаџбине. У Првом светском рату је страдало преко 1,2 милиона Срба, било у директним борбама, повлачењу преко планинских гудура Албаније, од епидемија заразних болести или у реперкусијама окупатора после повлачења. Попут Косова, сећање на Велики рат биће уграђено у темеље српског […]
У свим српским ратовима и устанцима, наћи ћете Карађорђево потомство у борбама и првим линијама. На слици видите припаднике наше краљевске породице Карађорђевић који су учествовали у последњем отаџбинском рату, раме уз раме са својим славним претком Карађорђем Петровићем, обновитељем српске државе. Принц Владимир Карађорђевић, син краљевића Андреја, на првим линијама фронта у Републици Српској
Где је Србин, ту је и слава! Слава се слави увек и у рату и у миру, и под турском окупацијом и под комунистичком, и у рововима Солунског фронта и на најлепшој домаћинској трпези итд. На слици ђенерал Драгољуб „Дража“ Михаиловић слави своју Крсну славу, Светог Николу, 19. децембра 1943. године, у селу Ораовица изнад
Закорачите у заштићени резерват природе, тајанствену клисуру испод Дивчибара, преко чијих се тамних магматских стена смењују степенице слапова, плићаци и велики базен дубљи од два метра. Kањон Црне реке, заштићени резерват природе, скривени је драгуљ планине Маљен, који се угнездио одмах испод познатог туристичког центра Дивчибара. Ова драматична клисура, преко чијег црног камена тече и
Постојале су две одвојене, али повезане Велике сеобе Срба. Прва се одиграла 1690. године, а друга педесет година касније. Обе су биле последице турског и албанског терора и прогона, што се данашњим речником може назвати само етничким чишћењем. Ствари увек треба називати правим именом, и увек треба бити прецизан. Увек, и у свему, и када
Пре тачно сто година, септембра 1913. на тадашњој српско-албанској граници избио је велики оружани сукоб, о којем је „Политика” детаљно извештавала. „Организоване арнаутске чете настављају свој рад на ремећењу државног живота у српским новим крајевима и уништавању хришћанског становништва. Главни напад разбојника управљен је на Дебар и јужни део западне српске границе, на места која
Једне зимске вечери 1885. године господин Едисон, Едвард Џонсон, председник Едисонове компаније за осветљење, господин Бечелор, управник радова и ја ушли смо у мали ходник преко пута зграде 65 на Петој авенији где су се налазиле канцеларије компаније. Неко је предложио да један другоме погађамо тежину и мене су наговорили да први станем на вагу.
Хрватска валута “куна” једно је од ријетких наслијеђа Независне Државе Хрватске које је обновљено и до данас опстало у модерној Републици Хрватској. С обзиром на енормну количину лажи о НДХ и опћој сотонизацији исте, опстанак валуте “куна” право је чудо. Разлог за то чудо вјеројатно је тај што је “куна” врло брзо омилила свим потенцијалним
СВЕДОЦИ смо тога да је историја као наука у социјалистичкој Југославији пола века упорно истрајавала на крајње поједностављеној и идеолошкој представи наше прошлости. Поједини центри, или боље рећи појединци, погубљени у идеолошким маглама и једноумљу, и саучесници у научним манипулацијама, још увек се грчевито труде да сачувају старе оцене и процене о неким, можда, и
Први пут, Ружа открива тешку и болну животну причу, коју је чувала у сећањима више од седамдесет година. Свеж јој је сваки детаљ, од првог сусрета са Дражом на Равној гори у мају 1941. године, њиховог растанка 1944, рањавања, тифуса, логора, до политичког прогона и живота далеко од породице и Србије. Ружа данас има 90.