ПАТРИОТ

Забаван и занимљив одмор у Србији

Све више наших људи одлучује да „прескочи“ море и летује на домаћим дестинацијама. Ово је и лепа прилика да деца упознају своју земљу и штошта о њој да науче ВИЛЕ са мирисом борова на Златару, пејнтбол битка на Златибору, доручак са монасима у Пријепољу, ручак са погледом на Шумадију, ноћ у катуну, базен у срцу […]

Интервенције Митрополита Амфилохија у раду Светог и Великог сабора на Криту

После предлога српског патријарха Иринеја да се на Свети и Велики Сабор позову Православне Цркве које су раније отказале своје учешће на истом, те да узму учешћа у литургијском саслуживању на празник Педесетнице, дан прије почетка званичног засиједања Сабора, својим предлогом васељенском патријарху Вартоломеју обратио се данас и митрополит црногорско – приморски Амфилохије. Високопреосвећени митрополит

Наша омладина је спремна да узврати кад вређају нашу земљу

Британски таблоиди су оптужили Василија Степанова, тридесетседмогодишњег оца четворо деце из Москве, да је организатор насиља у Марсеју. Степанов је понудио своје виђење шампионата и свега у вези са њим. Одмах након инцидента у Марсеју, неколико “старих, добрих енглеских” издања је Василија назвало бившим фудбалским хулиганом познатим по имену “Убица” и организатором туча у марсејској

Душко Радовић: Дошла су друга времена – дошло је пасје време

„Дошла су друга времена. Деце је све мање, а паса све више. Данас знамо оно што никад нисмо знали: пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља. Од паса не треба ништа и никога стварати, они се рађају и умиру као пси. А од деце треба стварати људе, што је скоро немогуће.

Кијевски пучисти и унијати затражили од Вартоломеја да призна „украјинско православље“

ВРХОВНА Рада (парламент) Украјине упутила је цариградском патријарху Вартоломеју молбу да „призна независност Украјинске цркве од Московске патријаршије“. За усвајање текста апела Вартоломеју гласало је 245 посланика, а било је потребно најмање 226. Већину међу њима чине атеисти и унијати са запада Украјине који су извели државни удар у Кијеву у фебруару 2014-те. За циљ

Обрадовић: Вучићев режим личи на Милов, али он још може кренути Додиковим путем

ЧЕСТО се ових дана може чути питање зашто су Двери ишле код Вучића? Претпостављам да је контекст у коме се питање поставља тај да се овај потез Двери тумачи као одступање од наше политике или омекшавање и превелики излазак у сусрет озлоглашеном властодршцу. Посебно када се има у виду да је СНС директан организатор крађе

Рељић: Само да се „отпораши“ не врате у Београд да нас опет усрећују и демократизују

УКРАЈИНИЗАЦИЈА. Тај незграпни појам, тежак за изговор, злокобан по мутној садржини најбоље описује скору будућност какву би могла доживети Србија. Нажалост! Али, западни фронт на западном Балкану је увлачењем Хрватске у задњи час у евроатлантску фалангу стабилизован, линија разграничења је јасна, па се тако Македонци, Босанци-Бошњаци, Срби, Црногорци, Албанци могу предати хаосу. Јер, хаос међу

Споменик и филм за хероје са Кошара

У Пионирском парку биће подигнуто обележје браниоцима Карауле на Проклетијама. Држава расписује конкурс за сценарио о бици која је два месеца трајала на српско-албанској граници. „Сви који су погинули на Кошарама налазе се у рају, јер су кроз пакао већ прошли на земљи“, слоган је српских бранилаца забачене карауле на Проклетијама, на метохијском делу српско-албанске границе. Годинама су били заборављени,

Хоџај: Русија је препрека Косову, а не Београд

Косовски министар спољних послова Енвер Хоџај рекао је данас за телевизију „Кљан Косова“ да на путу чланства Косова у УН не стоји Београд, већ вето Русије. „У међународној арени је немогуће стећи чланство у УН без мировног споразума. Не због Србије, већ због руског вета“, рекао је Хоџај. Све док Београд има партнера у Савету безбедности, „бићемо приморани

Степинац је балкански Ајхман

Покушаји да се кардинал Алојзије Степинац прогласи за свеца и организовање изложбе о његовом животу у Европском парламенту имају за циљ стварање мита о свецу — оснивачу хрватске државе, каже историчар Јован Пејин. Само поглед на насловну страну књиге историчара Јована Пејина о кардиналу Алојзију Степинцу довољно говори шта аутор мисли о лику и делу