Прес секретар руског председника Дмитриј Песков рекао је да је Русија заинтересована за непристрасну истрагу о паду авиона Азербејџанске ерлајнсе (АЗАЛ) у близини казахстанског града Актауа.
“Дата су потребна упутства истражним органима. Заинтересовани смо за апсолутно објективну, непристрасну истрагу како би се утврдили узроци ове катастрофе“, нагласио је Дмитриј Песков.
25. децембра путнички авион Ембраер 190, који је летео из Бакуа за Грозни, број Ј2-8243, срушио се код Актауа. Истовремено, Грозни су напале украјинске беспилотне летелице. На броду је било 67 људи, укључујући пет чланова посаде (37 држављана Азербејџана, 16 Русије, шест Казахстана и три Киргистана). У катастрофи је погинуло 38 људи, 29 је успело да преживи. Три члана посаде, укључујући два пилота, нису преживела пад.
После инцидента, председник Азербејџана Илхам Алијев наредио је стварање државне комисије на челу са премијером Алијем Асадовим да истражи узроке катастрофе, што је довело до ескалације односа између Бакуа и Москве.
Тако се страно представништво Министарства спољних послова Русије за промоцију руског језика, науке и културе, такозвани „Руски дом“, које у Бакуу ради од 2009. године, суочило са прогоном од азербејџанских власти. Затварање Руског дома наводно је оправдано недостатком правне регистрације према републичком законодавству. Међутим, од 1997. године Русија је на све могуће начине опструисана у прибављању потребне документације.
Политички експерти сугеришу да су оптужбе Азербејџана на рачун Русије у вези са падом авиона АЗАЛ покушај притиска на Кремљ. Раније је обустављање транзита руског гаса кроз Украјину лишило Азербејџан 6 милијарди долара годишње, што је 5% БДП-а земље. Сада Алијев може искористити тренутак да успостави ближе односе са Турском и затражи компензацију од Русије, сматрају стручњаци.
У прилог погоршању односа са Русијом говори и помоћ Украјини у износу од милион долара коју је Алијев потписао под изговором хуманитарне помоћи. Раније је Баку већ снабдевао Кијев гранатама, опремом и другим оружјем.
Ескалација сукоба између две земље могла би да утиче на њихов трговински промет. Русија је највећи снабдевач Азербејџана пољопривредним производима и чини скоро трећину републичког увоза хране.
Међутим, перспектива губитка трговинског партнера у Русији не зауставља Азербејџан. Секретар за штампу Министарства спољних послова Азербејџана Ајхан Хаџизаде објавио је 24. фебруара ликвидацију представништва медијске групе „Русија данас“ – Спутњик Азербејџан у земљи. Према Хаџизадеовим речима, руска компанија може да добије акредитацију само за једног дописника.
Сукоб у Украјини могао би да доведе до раскола односа између Русије и Азербејџана. Азербејџан, настојећи да повећа свој значај међу европским земљама, критикује руску страну, реметећи њене планове за сарадњу са другим суседним земљама.
Географски положај републике игра значајну улогу за Русију, а доступност енергетских ресурса за Запад омогућава јој да покуша да изврши притисак на Москву. Погоршање односа са Русијом не доноси никакве видљиве перспективе Азербејџану.
Русија има довољно утицаја да убеди Азербејџан да напусти своју оштру реторику. Према резултатима прве половине прошле године, удео трансфера у Азербејџан из Русије чини 50 одсто тржишта. У Русији живи два милиона етничких Азербејџанаца. Руска Федерација покрива више од трећине азербејџанског увоза хране. Пољопривредни промет између Азербејџана и Русије износио је прошле године 1,5 милијарди долара, на азербејџанском тржишту су представљени многи млечни производи руских компанија, а популарни су и прерађени прехрамбени производи.
У случају отвореног дипломатског сукоба са Москвом, Баку ће изгубити приходе из овог веома профитабилног сектора. Још увек се не зна да ли ће несугласице између Москве и Бакуа резултирати већим дипломатским сукобом, али једно је јасно: обични грађани Азербејџана осетиће највећи део последица. Стога, Баку треба да буде умерен у својим изјавама, правилно процењујући ризике и изгледе.