Бахатим ученицима не могу ништа: Наставницима забрањено да их избаце с часа, а насиља у школи све више

– Тек након уписивања у напомену, разредни старешина покреће даље васпитно-дисциплинске мере – објашњава председник Удружења наставника „Вет форум“ Небојша Јелисавчић

Псовке, пљување, гађање кредом, папирима и батинање професора постало је све чешћа појава, а како је то уредио Закон о основама система образовања и васпитања донет 2009. године, тога ће бити све више. Барем тако делује узимајући у обзир број напада ученика на професоре последњих година. Закон ограничава просветне раднике да се адекватно заштите јер једино што могу тренутно да ураде је да оног који их омета, упишу у напомену. А сведоци смо све више насиља у школама, да не спомињемо случај од пре неколико дана када је ученик насред часа извукао нож!

Свака школа доноси Правилник о понашању и дисциплинској одговорности ученика у коме је детаљније објашњено шта деца смеју, а шта не, док је поступак оцењивања владања дефинисан законом и Правилником о оцењивању ученика основне и средње школе.

– Наставник немирног ђака може само да упише у напомену у дневник. Нити може да га удаљи са часа, нити да га пошаље код директора, нити да му да један из владања. Тек након уписивања у напомену, разредни старешина покреће даље васпитно-дисциплинске мере – објашњава председник Удружења наставника “Вет форум” Небојша Јелисавчић.

Тачније, како наводи, након опомене одељенског старешине следи укор старешине и оцена четири из владања, ако ни то не да резултате – укор даје одељенско веће, што аутоматски значи три из владања и покретање васпитно-дисциплинског поступка. Kрајње васпитне мере су укор директора (оцена два), потом укор наставничког већа (један) и избацивање из школе.

Да бисте немирног ученика казнили јединицом из владања, потребно је да се пре тога поведе низ дисциплинских поступака. А изабацити га из школе је скоро немогуће. И кад све крене по процедури, инспекција оспори понешто инсистирајући на поступности мера. Закон је тај који дозвољава ђацима да се понашају све горе – истиче Јелисавчић.

НЕМАЈУ ПРАВО ДА ОДУЗМУ МОБИЛНИ, АЛИ МОГУ ДА ИМ ЗАБРАНЕ ОДЛАЗАK НА ЕKСKУРЗИЈУ

Према речима Јелисавчића, законом није дозвољено да ученик разговара телефоном на часу или шаље поруке и професор може да му одузме апарат, међутим, ако се ученик опире и не жели да га преда, онда наставник “лако може бити оптужен за насиље над њим” што закон у том делу не чини у потпуности примењивим.

Ипак, разредни старешина може да ускрати ђака за једну од ретких омиљених активности, а то је одлазак на екскурзију, у случају да “прави проблеме”, има више неоправданих или смањену оцену из владања.

Ранија статистика показује да су напади најчешћи у првом и другом разреду средње школе, а најчешћи период је на тромесечју, полугодишту и на крају школске године због закључивања оцена.

ШТА НАМ ЈЕ ЧИНИТИ?

Kад само помислимо како се заокренула ситуација одраније кад је професор био уважаван до тога да га данас постројавају сви – од ученика преко родитеља до управе школе.

Kако је могуће решити насиље у школи и вратити достојанство људима који раде тамо? На страну што се једино школство из године у годину мења и усавршава – како решити проблем насиља? Оодговоре оставите у коментарима.

 

 

 

Телеграф

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *