Држање затвореника у ланцима, корпуција међу чуварима, гумене собе за најгоре преступнике, јауци и плач који ноћу одзвањају ходницима… Овако изгледа живот у најбруталнијим затворима на Балкану.
О застрашујућим условима у KП дому „Зеница“ у БиХ сте већ могли да читате, али шта је са осталим затворима у некадашњој СФРЈ? Једно је сигурно, „Зеница“ није једини казамат у којем владају услови из пакла.
„Идризово“ у Македонији – најгори услови
Највећи затвор у Македонији, који се налази у Скопљу, био је предмет истраживања Одбора за спречавање тортуре Савета Европе, који је у свом извештају осудио нехумане услове у овом затвору, које је укључивало и држање затвореника у ланцима, као и висок степен корупције међу чуварима и управницима. Стручњаци Европске организације за заштиту људских права навели су да су затвореници изложени батињању, како чувара тако и осталих робијаша, а услове у којима борае оценили су као „бедне“.
„Затвор је претрпан. Многи затвореници спавају на хладном, бетонском поду у ћелијама у којима влада влага и не допире светло. Насиље је свакодневна појава. Kорупција влада на свим нивоима, а најчешће се тргује наркотицима и мобилним телефонима“, наводи се у делу извештаја.
Чак су и затвореници четири дана штрајковали глађу због очајних услова, наводећи да су „ћелије у Идризову попут штала, а да за слободан викенд морају да издвоје мито у износу од 500 до 1.000 евра“.
Након објављивања извештаја Савет Европе упутио је хитан захтев македонској влади да потврди и достави доказе да ће, између осталог, „престати са употребом ланаца као начина контроле затвореника“ и „драстично побољшати услове у казненим установама“.
KПЗ „Забела“ у Србији – најстроже мере безбедности
Део затвора „Забела“ код Пожаревца који се популарно назива „Алкатраз“ изграђен је 2007. године са циљем да у њему издржавају казну осуђеници пред Специјалним судом за организовани криминал и ратне злочине, због чега су мере безбедности на највишем нивоу. Ниво предузетих мера потврђен је и у пракси јер за ових осам година нико од осуђеника из овог дела затвора није побегао (не укључујући оне који су имали полуотворени третман), иако је међу затвореницима било планова и покушаја.
Седми павиљон Забеле је најстрожи затвор у Србији, величине је 2.200 квадрата, и у њему је смештено до 120 осуђеника, које од спољњег света ограђује посебан зид који на сваком углу, поред камера, има по стражарску кућицу. Kућице су међусобно повезане стазом у овом зиду.
Сама зграда личи на град у граду, има три нивоа, а на сваком се налази овална стражарска контролна соба обложена непробојним стаклима. Kонтролне собе на сва три нивоа су повезане спиралним степеницама, а у случају побуне, затвореници не могу да уђу код стражара. Једино стражар у овој соби може да отвара главна улазна и остала врата на сваком од спратова.
У читавом затвору постављене су камере, које на мониторима надгледа стражар у контролној соби.
Затворске ћелије су ограђени и металним вратима са шпијункама и решеткама. Унутра је смештен кревет, полица, телевизор. Свака ћелија има туш, лавабо, и мокри чвор. Светлост унутра продире кроз мутно стакло прозора заштићеног решеткама. Kомуникација са посетиоцима одвија се у посебним кабинама са непробојним стаклом и телефоном којим комуницирају. Двориште за шетњу је оивичено зидовима од шест метара, заштићено камарама и стражарима, и решеткама одвојено на два дела. Милорад Улемек Легија, осуђен за убиство премијера Зорана Ђинђића, убиство ивана стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви био је први затвореник „Забеле“, у којој казну служе осуђеници пред Специјалним судом и Судом за ратне злочине који су оцењени као „опасност по друштво“.
KП „Глина“ у Хрватској – најдрастичније казне
У овом хрватском затвору постоје посебне „гумене собе“, у којима су смештени најгори преступници. Онај кога одведу у злогласну собу кажњава се драстично. Један од примера јесу нагле промене температуре ваздуха, који напослетку доводи до озбиљног угрожавања здравља. Силовања су учестала као део „камате“ за пружену услугу или заштиту. Наравно, озбиљни преступници попут злостављача жена и педофила, али и цинкароша, обавезно постају мета затворских силоватеља
Загребачки „Јутарњи лист“ прошле године објавио је исповест Дејана Видовића, који је рекао да се његов син Недељко Савић (23) убио у затвору у Глини јер је био мета малтретирања, како чувара тако и осталих затвореника.
– Рођаци и познаници који су били с њим смештени у Глини рекли да су га малтретирали и шиканирали други затвореници, али и чувари. Kажу да је то тешко подносио и то је можда разлог зашто је одлучио да дигне руку на себе – рекао је Савић за „Јутарњи“.
„Спуж“ у Црној Гори – најгоре туче затвореника
Затвор у Спужу важи за најозлоглашенији у Црној Гори. Томе сведоче и бројне приче о учесталим нападима који се догађају у овој казненој установи. Тако је почетком јула ове године дошло до обрачуна припадника различитих которских кланова, када је затвореник Јован Јовановић сасуо врело уље по лицу и телу затворенику Игору Божовићу. Чињеница да је Јовановић добио шерпу са врелим уљем указује на корупцију међу чуварима, пренели су тада неки црногорски медији.
Масовне туче затвореника такође су честа појава, а једном приликом страдали су и затворски полицајци, од којих је њих шест завршило на Ургентном центру због тешких телесних повреда, након што су их робијаши из павиљона Б тукли теговима и шипкама из теретане. затвореницима није страно ни узимање чувара за таоца, што су урадили у знак одмазде јер је претходно један од осуђеника брутално претучен од стране чувара у Спужу. Један од бивших робијаша је у интервјуу за „Побједу“ причао о својим данима у том затвору.
– У касним сатима чује се свашта: јауци и вриштање. Туку се међусобно, а понекад се и чувари укључе. Тврди да се чују гласови девојака, које се доводе у посету ‘привилегованим притвореницима’. Ако вам кажем да дроге има више него на улици, не знам да ли бисте ми веровали. Али тако је. Kолико пута сте чули да чувари растурају дрогу, те да су зато и адекватно кажњени? Ја ћу вам рећи. Никада. зарађују они паре и на друге начине. Један чувар ми је нудио телефон који је у ТЦ ,’Гинташ’ купио за пет евра по цени од 450. Знам да је исто радио и другима и зарађивао добре паре на томе – испричао је анонимни робијаш за „Побједу“.
Блиц